Koliko puta možete da prekrečite isti zid

Novi sloj boje je jedan od najjednostavnijih i najbržih načina za osvežavanje enterijera. Međutim, ako se boja iznova nanosi preko starih premaza bez odgovarajuće pripreme, vremenom mogu da se pojave ljuštenje, pucanje i mehurići. Stručni izvori pritom ne navode univerzalni "maksimalni broj" slojeva koji zid može da podnese. Mnogo je važnije u kakvom je stanju podloga i koliko dobro postojeći premaz prianja uz nju.

Problem nastaje kada je podloga oštećena, vlažna, prljava ili kredasta, ali i kada se novi premaz nanese predebelo ili na nepripremljenu površinu. Proizvođači poput Šervin-Viliams i Benjamin Mur kao glavne uzroke pucanja, ljuštenja i mehurića navode:

• Neodgovarajuću pripremu površine.
• Predebelo ili neravnomerno nanošenje boje.
• Toplotu i vlagu (ili njihovu kombinaciju).
• Farbanje prljave, vlažne ili prevruće površine.

Mnogi misle da se zid može prefarbati gotovo beskonačan broj puta, sve dok nova boja prekriva staru. Međutim, ako su postojeći slojevi slabi i odvajaju se od površine, novi sloj neće rešiti problem – samo će ga nakratko prikriti.

Zašto boja počinje da puca i da se ljušti?

Zid može da podnese višestruko farbanje ako je površina zdrava, čista, suva i dobro pripremljena. Međutim, problemi nastaju iz nekoliko ključnih razloga:

Vlaga: Kondenzacija nastala tokom kuvanja ili tuširanja, curenje cevi ili previsoka vlažnost mogu dovesti do gubitka prianjanja. Vlaga vremenom prodire kroz sloj boje i potiskuje ga od površine, što rezultira ljuštenjem.

Loša priprema površine: Ako se zid pre farbanja ne očisti od prašine i masnoće i ne uklone se delovi starog premaza, novi sloj nema za šta da se veže.

Nekompatibilni premazi: Nanošenje određene vrste boje preko druge bez odgovarajućeg osnovnog premaza (prajmera) brzo dovodi do pucanja.

Foto: Depozitfoto/belchonock

Kvalitetan završni premaz ne može da nadoknadi lošu pripremu podloge. Zbog toga proizvođači boja, poput Dulux-a, pre ponovnog farbanja preporučuju uklanjanje oštećenog premaza, brušenje, čišćenje i nanošenje prajmera.

Znakovi da zid nije dovoljno samo prefarbati

Postoje jasni pokazatelji da je potrebna ozbiljnija obnova:

• LJuštenje, pucanje ili mehurići na površini.
• Beli, kredasti trag koji ostaje na ruci kada dodirnete zid.
• Tvrdokorne mrlje i ogrebotine koje se više ne mogu isprati.
• Izbledele površine, posebno na zidovima izloženim suncu.
• Buđ i tamne mrlje u uglovima ili vlažnim prostorijama.

Ako su prisutni ovi problemi, novo farbanje ih neće rešiti. Kod ljuštenja uzrokovanog vlagom, obavezno je prvo rešiti problem sa vlagom i ventilacijom, pa tek onda preći na pripremu i farbanje.

Kako pravilno pripremiti zid za farbanje?

Uklanjanje starih slojeva: LJušteću boju treba ukloniti špahtlom ili strugačem.

Šmirglanje: Zid se brusi kako bi se uklonile neravnine.

Gletovanje: Pukotine i rupe se popunjavaju masom za gletovanje, a zatim se površina ponovo ošmirgla.

Čišćenje: Zid se čisti od prašine, a masne mrlje se uklanjaju blagim deterdžentom.

Prajmer (impregnacija): Nanosi se pre završne boje, što je posebno važno kod prašnjavih i kredastih površina jer ih učvršćuje i stvara stabilnu bazu.

Koliko često treba farbati zidove?

Ne postoji jedno strogo pravilo, već učestalost zavisi od namene prostorije i intenziteta korišćenja. Okvirne smernice su:

Kuhinje i kupatila: Svake 3 do 4 godine (zbog vlage i isparenja).

Hodnici i stepeništa: Svake 2 do 3 godine (zbog većeg habanja).

Dnevne i spavaće sobe: Svakih 5 do 7 godina.

Ipak, kalendar nije jedini kriterijum. Ako je zid i nakon nekoliko godina čvrst, čist i bez oštećenja, nema potrebe za ponovnim farbanjem.

Kada oštećeni zidovi postaju zdravstveni problem?

Samo ljuštenje boje je estetski problem, ali vlaga i buđ predstavljaju zdravstveni rizik. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), izloženost vlažnim i buđavim prostorima povezana je sa:

• Respiratornim simptomima (kašalj, šištanje pri disanju).
• Pogoršanjem astme.
• Alergijskim reakcijama i iritacijom očiju.

Drugi problem predstavljaju isparljiva organska jedinjenja (VOC) koje mogu da ispuštaju određene boje i lakovi. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) upozorava da oni mogu izazvati glavobolju, mučninu, vrtoglavicu i iritaciju disajnih puteva. Zbog toga je od ključne važnosti dobro provetravati prostor tokom i nakon farbanja.

Ne postoji univerzalni broj puta koliko smete da ofarbate isti zid. Ako je zid čvrst, suv i dobro pripremljen, ponovno farbanje nije problem. Ali, ako se ispod kriju buđ, vlaga ili ljuštenje, još jedna "ruka" boje biće samo uzaludno bacanje novca i vremena.

BONUS VIDEO: