Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
U njegovom vlasništvu nalazi se čak 1,09 miliona hektara zemlje, daleko više nego što poseduju poznatiji milijarderi poput Bila Gejtsa.
Krenke, koji poseduje jedan od najvrednijih portfolija sportskih klubova na svetu, među kojima su londonski fudbalski klub „Arsenal“ i, odnedavno, „Los Angeles Angels“, tako je dobio još jednu titulu.
Foto: Craig Mercer / Alamy / Profimedia
Magnat iz oblasti nekretnina, poznat po nadimku – Tihi Sten – zbog toga što retko razgovara sa novinarima, najveći je privatni zemljoposednik u Americi, prema izveštaju „Land Report“-a.
NJegovih 1,09 miliona hektara odgovara površini od oko dva miliona fudbalskih terena i predstavlja teritoriju veću od pojedinih američkih saveznih država.
Kupio i „Los Angeles Angels“
Krenke je svom sve većem poslovnom carstvu dodao još jednu imovinu, objavivši da je kupio bejzbol klub „Los Angeles Angels“ od Artea Morena, koji je klub preuzeo 2003. godine.
Pročitajte još
Nakon što transakcija bude završena u prvom kvartalu 2027. godine, Krenke će imati kontrolne vlasničke udele u klubovima „Los Angeles Rams“, „Denver Nuggets“, „Colorado Avalanche“, „Arsenal“ i „Los Angeles Angels“.
– „Angels“ su klub bogate istorije, čvrsto ukorenjen na velikom tržištu. Radujemo se uzbudljivoj budućnosti sa organizacijom „Angels“-a – naveo je Krenke u saopštenju koje su objavili klub i kompanija „Kroenke Sports & Entertainment“.
Krenke se za samo godinu dana sa četvrtog popeo na prvo mesto liste najvećih privatnih zemljoposednika u SAD.
NJegova zemljišna imovina značajno je uvećana prvenstveno zahvaljujući kupovini oko pola miliona hektara rančeva od porodice Singlton, koja stoji iza industrijskog konglomerata „Teledyne Technologies“.
Bila je to najveća kupovina zemljišta u Sjedinjenim Američkim Državama u više od jedne decenije.
Poslovno carstvo gradio uz „Walmart“
Počeci Krenkeovog carstva nekretnina tesno su povezani sa kompanijom „Walmart“, i to ne samo zbog njegovog braka sa En Volton Krenke, naslednicom bogatstva porodice Volton, piše magazin „Fortune“.
Krenke je prvo veliko bogatstvo stekao izgradnjom tržnih centara, od kojih su mnogi bili projektovani tako da prodavnice „Walmart“-a budu njihovi glavni zakupci.
Tokom protekle godine pretekao je milijardera DŽona Malona, poznatog pod nadimkom – Kablovski kauboj – koji se sada nalazi na drugom mestu liste najvećih privatnih zemljoposednika.
Među najvećim vlasnicima zemlje nalaze se i medijski magnat Ted Tarner i porodica Emerson, koja upravlja kompanijom za proizvodnju proizvoda od drveta „Sierra Pacific Industries“.
Bil Gejts, koji poseduje oko 115.000 hektara, nalazi se znatno niže na listi. Veći deo njegovog portfolija čini poljoprivredno zemljište kojim upravlja preko investicione kompanije „Cascade Investment“.
Zašto milijarderi kupuju zemlju?
Mnogim najvećim privatnim zemljoposednicima u Americi, pored ogromnog bogatstva, zajednička je težnja ka kupovini poljoprivrednog zemljišta, rančeva i šuma.
Ova vrsta imovine postala je sve privlačnija ultrabogatim investitorima koji je koriste za diverzifikaciju portfolija i kao potencijalnu zaštitu od inflacije i nestabilnosti tradicionalnih finansijskih tržišta.
Vrednost poljoprivrednog zemljišta u SAD tokom 2025. godine iznosila je u proseku oko 4.350 dolara po hektaru, što je povećanje od 4,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede.
Skoro 40 odsto poljoprivrednog zemljišta u SAD nalazi se u vlasništvu ljudi i kompanija koji ga potom izdaju poljoprivrednicima.
Prema rečima Stiva Bruera, predsednika kompanije za poljoprivredne nekretnine „Peoples Company“, poljoprivredno zemljište postalo je klasa imovine vredna oko 4,3 biliona dolara.
– Ako verujete da želite diverzifikaciju, a istovremeno očekujete baznu inflaciju, onda je poljoprivredno zemljište odlična opcija – rekao je Bruer.
Zemlja kao zaštita od inflacije
Finansijska kriza iz 2008. godine dodatno je podstakla investitore da traže alternativne oblike ulaganja, a bogati Amerikanci sve više su počeli da kupuju poljoprivredno zemljište.
Za razliku od mnogih finansijskih instrumenata, zemlja predstavlja ograničen fizički resurs, zbog čega je investitori vide kao moguću dugoročnu zaštitu od inflacije.
Dodatni motiv predstavlja očekivanje da će rast svetske populacije i potražnje za hranom dugoročno povećavati vrednost obradivog zemljišta.
– Broj obradivih hektara u svetu svake godine se smanjuje i zato se mnogim ljudima ova vrsta imovine dopada – objasnio je Bruer.
Vlasnici istovremeno mogu da ostvaruju prihod izdavanjem zemlje poljoprivrednicima koji nemaju dovoljno kapitala da kupe sopstvene farme.
Prosečna zakupnina obradivog zemljišta u SAD dostigla je 161 dolar po hektaru, što predstavlja rast od 0,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede.
Poljoprivrednicima sve teže da kupe zemlju
Rast interesovanja bogatih investitora, međutim, otežava položaj običnih poljoprivrednika koji žele da kupe zemljište koje obrađuju.
Erin Foster Vest, direktorka političkih kampanja Nacionalne koalicije mladih poljoprivrednika, upozorava da mnogi nemaju dovoljno kapitala za kupovinu zemlje, zbog čega im zakup ostaje jedina mogućnost.
– To poljoprivrednicima mnogo otežava konkurenciju, posebno početnicima koji pokušavaju da steknu svoju prvu farmu, ali i postojećim poljoprivrednicima koji žele da se razvijaju i šire – rekla je Foster Vest.
U takvom okruženju, poljoprivrednici se prilikom kupovine zemlje sve češće nadmeću sa milijarderima i velikim investicionim kompanijama koje raspolažu daleko većim kapitalom.
Krenkeov uspon na vrh liste najvećih privatnih zemljoposednika tako pokazuje i širi trend – zemlja u Americi sve manje predstavlja samo sredstvo za poljoprivrednu proizvodnju, a sve više investiciju za neke od najbogatijih ljudi na svetu.
BONUS VIDEO
