Rođen 1810. godine u Galiciji, autonomnoj španskoj pokrajini koja se graniči sa Portugalijom, Alves je od malih nogu radio kao sluga u domovima bogatih građana u Lisabonu. Kada je napunio 26 godina počeo je da radi u kućama duž Akvadukta Agvas livres, kanala dugog 18 kilometara koji ne samo da je snabdevao grad vodom, već je bio i most i put kojim su prolazili trgovci. Upravo na tom mestu, Diogo Alves započeo je seriju svojih ubistava.
Foto: Profimedia
Alves je svoje žrtve čekao na mostu dok su se vraćali iz grada sa zarađenim novcem. Nakon što bi ih opljačkao, bacao ih je sa 65 metara visokog akvadukta. Policija je najpre mislila da je u pitanju serija samoubistava, ali je lokalno stanovništvo ubrzo počelo da sumnja da je među njima ubica. U naredne tri godine Alves je usmrtio 70 ljudi, a policija je na kraju zatvorila most. Ipak, to nije sprečilo Dioga da nastavi sa svirepim delima. On je oformio bandu koja je pljačkala i ubijala vlasnike bogatih rezidencija u kojima je radio, a nakon što je provalio u kuću jednog lekara i ubio celu porodicu, policija ga je uhvatila.
Foto: Jutjub printskrin
Ubica sa akvadukta je pogubljen vešanjem, ali to nije bio kraj njegove priče. Naime, Alves je pogubljen u doba kada je frenologija kao nauka je bila tek u začetku. Tu disciplinu, danas smatranu kao pseudonauka, razvio je nemački lekar Franc Jozef Gal. Frenologija je tvrdila da oblik lobanje otkriva karakter, pa i sklonosti čoveka. Stoga ne čudi da su se portugalski frenolozi zainteresovali za glavu kriminalca poput Alvesa.
Diogo je posthumno postao slavan, a njegova glava je zajedno s ostatkom tela nadahnula strip, fiktivnu biografiju, roman, kao i nemi film iz 1911. godine - "Os Crimes de Diogo Alves" ("Zločini Dioga Alvesa").
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
