Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
"Nemamo nameru da napadnemo Evropu", izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku kluba Valdaj. Istovremeno je upozorio da bi Moskva u slučaju "napada na Rusiju" mogla da upotrebi "sva raspoloživa sredstva", uključujući nuklearno oružje.
Prema proceni ukrajinske obaveštajne službe, takve izjave deo su sistematske kampanje zastrašivanja evropskih vlada i društava. Cilj je ograničiti vojnu pomoć Ukrajini, oslabiti spremnost evropskih država da ojačaju vlastite odbrambene sposobnosti i podstaknu strah od direktnog sukoba sa Rusijom.
SZRU smatra da izjave Kremlja ne treba automatski tumačiti kao odraz njegovih stvarnih planova. Glavni ruski cilj na evropskom frontu trenutno je da se potkopa podrška Ukrajini, uz istovremeno održavanje rizika za Moskvu na što nižem nivou. U tu svrhu Rusija raspolaže nizom sredstava koja ne zahtevaju direktnu invaziju. Reč je o hibridnom ratovanju koje uključuje sabotaže, kibernetičke napade, operacije uticaja, dezinformacije, upade dronova i špijunažu. Prema podacima ukrajinske Spoljne obaveštajne službe, u Evropi deluje gotovo 400 ruskih obaveštajaca. NJihove aktivnosti, navodi SZRU, Moskvi omogućavaju sistemsko ispitivanje granica dopuštenog, uz nastojanje da ostane ispod praga koji bi mogao da izazove zajednički odgovor NATO-a.
Foto: Kristina Solovyova/Sputnik/Profimedia, Depositphotos/patera_
Ipak, ukrajinska služba upozorava da bi bilo pogrešno zaključiti kako je Kremlj isključio mogućnost direktnog vojnog sukoba sa Evropom. Prema njenoj proceni, Moskva takav sukob smatra jednim od mogućih scenarija vojnih sukoba do 2045. godine. Šest scenarija, navodi SZRU, direktno je povezano sa severnom Evropom, dok se aktivno razrađuju i mogućnosti koje uključuju Poljsku i baltičke države.
Ukrajinska obaveštajna služba pritom ističe da je ruskom režimu potreban spoljni neprijatelj kako bi opravdao vlastitu politiku, mobilizovao društvo i zadržao kontrolu nad njim. Jedan od mogućih načina na koji bi Moskva mogla da pokuša da ostvari svoje ciljeve jeste izazivanje kontrolirane regionalne krize na istočnom krilu NATO-a. Prema proceni SZRU-a, baltičke države smatraju se jednom od najranjivijih tačaka evropske bezbednosti. Takav bi scenario mogao da uključuje stvaranje situacije u kojoj bi NATO morao da donosi odluke pod vremenskim pritiskom i u uslovima neizvesnosti. Cilj, prema ukrajinskoj službi, ne bi nužno bio da se vojno porazi Savez, nego da se stvori utisak da nije sposoban brzo da reaguje i zajednički brani svoje članice.
Pročitajte još
Foto: Ivan Tykhyi/Panthermedia/Profimedia
SZRU upozorava i na važnost javnog mnjenja u oblikovanju ruske politike. Prema podacima Evropskog veća za spoljne odnose (ECFR) koje navodi ukrajinska služba, među zemlje prema kojima Rusi imaju najizraženije neprijateljske stavove ubrajaju se Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Poljska, Finska i baltičke države. Istraživanje, prema istim podacima, pokazuje da 61 posto ispitanika smatra kako je vreme za pregovore. Istovremeno, 59 posto njih uvereno je da bi, ako pregovori ne uspeju, trebalo pojačati agresivne postupke. Ti podaci, prema tumačenju ukrajinske službe, upućuju na složen odnos ruskog društva prema mogućem završetku rata i daljem sukobu sa Zapadom.
Zaključak SZRU-a jeste da je ruska pretnja Evropi odavno prerasla okvire mogućeg direktnog napada. Moskva se, prema proceni službe, priprema za dugotrajno sučeljavanje u kojem su ukrajinski i evropski front međusobno povezani. Zbog toga bi Evropa Ukrajinu trebalo da posmatra ne kao sporedan element vlastite bezbednosti, nego kao neizostavnu prvu crtu obrane, polazeći od načela da su bezbednost Ukrajine i bezbednost Evrope neodvojive. Jačanje evropskih odbrambenih sposobnosti, smanjenje energetske zavisnosti, dosledan ekonomski pritisak na Rusiju i nastavak podrške Ukrajini, zaključuje ukrajinska obaveštajna služba, trebalo bi da budu delovi jedinstvene strategije odvraćanja Rusije.
BONUS VIDEO:
