Kada vidimo odraslog lava, osećamo se uplašeno, ali kada vidimo mladunče lava, instinktivno želimo da ga mazimo ili da se brinemo o njemu. Zbog čega?
Ispostavilo se da postoji naučno objašnjenje za ljudsku reakciju na bebe životinja.
Austrijski etolog i zoolog Konrad Lorenc je 1943. godine prvi govorio da sve bebe — bilo ljudske ili ne — dele specifične osobine koje su univerzalno neodoljive. Ove osobine uključuju veliku glavu, malo telo, sitan nos i usta, okrugli obrazi i visoko čelo.
Lorenc je ovaj šablon nazvao "bebeća šema". Naučnici veruju da ove osobine, bilo da su kod ljudskih ili životinjskih beba, kod ljudi bude istu instinktivnu reakciju.
- Naša novorođenčad i mala deca – kao i većine vrsta – imaju određene specifične osobine - rekao je za BBC Dejvid Baraš, profesor psihologije na Univerzitetu u Vašingtonu koji proučava ponašanje ljudi i životinja.
Foto: Shuttersctock
Pogledaj galeriju
Foto: Profimedia
Pogledaj galeriju
Foto: Shuttersctock
Pogledaj galeriju
Foto: Profimedia
Pogledaj galeriju
Foto: Profimedia
Pogledaj galeriju
Foto: Profimedia
Pogledaj galeriju
Foto: Shuttersctock
Pogledaj galeriju
Foto: Profimedia
Pogledaj galeriju
Ali nije samo izgled bebe ono što izaziva reakciju. LJudi takođe reaguju na ponašanje koje imaju i ljudske i bebe životinja. Na primer, nespretan hod bebe slona podseća nas na nespretnost kojoj svedočimo kod naših mališana, i izaziva istu reakciju.
Istraživanja pokazuju da naklonost prema novorođenčadi počinje da se oblikuje u našoj psihi kada imamo samo tri godine, a kasnije biva ojačana društvenim normama koje kažu da moramo da se brinemo o svojoj deci.
Naučnici veruju da je naš instinkt da brinemo o bebama verovatno bio evoluciona adaptacija jer "svaka predispozicija da budemo posebno dobronamerni prema stvorenjima koja ispunjavaju ''bebeću šemu" bila je favorizovana prirodnom selekcijom.
I naša želja da fizički dodirnemo ili držimo bebe, takođe je motivisana ovim stimulusom koji pokreće biološku reakciju u našem mozgu, bilo da držimo pahuljasto mače ili samo gledamo slike beba životinja.
- Znamo da (kada vidimo mladu životinju ili dete) postoji zaista brz nalet aktivnosti u orbitofrontalnom korteksu, delu mozga koji je uključen u nagrađivanje - objašnjava Eloiz Stark koja proučava interakcije roditelja i dece na odeljenju za psihijatriju, na Univerzitetu u Oksfordu.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
