MOLITVOM DOČEKALI MOŠTI: Narod želi da se pokloni čudotvornim tumanskim svecima

Bolesni i zdravi, sa željama, ali i bez njih, vernici su se okupili ispred trsteničkog hrama kako bi celivali mošti zaštitnika manastira Tumane kod Golupca.

Molitvene pesme odzvanjaju dolinom Zapadne Morave, koju je Sveti Nikolaj Velimirović, u vreme boravka u manastiru LJubostinja, nazivao blagoslovenom.

- Sveti Joakim (Arsović) je upravo bio u manastiru LJubostinja, uz Nikolaja Velimirovića - otkriva za “Novosti” jerej Miroljub Simeunović, starešina Crkve Svete Trojice.

- Naš narod je željan da se pokloni svetiteljima, jer zaista su oni čudotvorni. Nama je svima u ovom vremenu potrebno mira, zdravlja, da nas sačuva, učvrsti u veri i dovede do spasenja - zaključio je on.

LJudima, koji fizički nisu u mogućnosti da odu u manastir Tumane, sve do 1.januara biće omogućeno da celivaju mošti i da se pomole.

Pročitajte još

NOVA ČUDA U MANASTIRU TUMANE: Italijan doživeo isceljenje

22:32

BRANKO VERUJE U ČUDO: Dete ozdravilo posle posete manastiru

17:04

SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?

11:15

STARI I ZABORAVLJENI OBIČAJI ZA BOŽIĆ Ovako se nekada slavilo

11:37

-Svakoga jutra od osam sati biće liturgija i sve do 1.januara, na Svete Oce, čitaćemo na svakih sat vremena molitve za zdravlje, porod i sve drugo što je našem narodu potrebno-kaže nam starešina trsteničkog hrama.

Deo moštiju je iz istočne u centralnu Srbiju doneo monah Zosim iz manastira Tumane. Blagoslov svetom događaju dali su episkop kruševački David i episkop braničevski Ignjatije.

Dete progovorilo posle susreta sa moštima

Prema rečima roditelja male Jovane, čija je ispovest objavljena na sajtu manastira Tumane, ona je sve razumela sa dve godine, ali nije izgovarala druge reči osim – mama i tata. Vodili su je na razne detaljne preglede kod lekara, koji su ustanovili da je fizički zdrava, ali da postoji razvojni poremećaj govora i da mnogo kasni za svojom generacjom.

- Naša bezuspešna borba da nam Jovana progovori trajala je još oko godinu dana i tada smo čuli za veliku svetinju - manastir Tumane. Prvi dolazak nam je bio u decembru mesecu. Prisustvovali smo molitvi, ali nismo upalili sveću tokom molitve, jer smo žurili. Sve nas je nekako teralo da što pre odemo. Na Badnje veče sanjam da sam u Tumanu i da mi neki muški glas govori da moram opet doći, upaliti sveću i da će mi dete progovoriti. Otišla sam kod svog sveštenika i ispričala mu san. Saslušavši me reče: "Uradi kako si sanjala, idi i upali sveću" - priča Dijana.

Naglašava da su se brzo spremili i krenuli ka manastiru. Od tog momenta se sve menja.

- Ovoga puta smo upalili sveću tokom molitve. Na našu radost, posle toga ćerka je počela da izgovara mnogo više reči. Pomazivala sam je uljem iz manastira i ona je bila sve kumunikativnija. Jovana je postepeno počela da priča, čak, i da sastavlja rečenice – objašnjavaju Jovanini roditelji.

- U nedelju, 27. februara, bili smo ponovo u Tumanu. Ona je bila presrećna, zračila je od sreće, prosto rečima ne mogu da opišem tu radost, koja se ogledala na njenom licu. Sada nas svakim danom iznenadi nekom novom rečju i rečenicom. Beskrajno smo zahvalni Svetom Zosimu i Jakovu i od srca želimo da svima pomognu kao što su i nama – zaključuju Đermanovići.