Danica je vrlo rano postala majka, Ivan i ona imaju troje dece. Uz porodicu, pronašla je vreme da se uspešno bavi pevanjem. Svu podršku ima od muža. Danica je još poznata kao mlada koja je pevala na svojoj svadbi.
- Ja sam jedna od mnogih koje su se ostvarile na oba polja, tako da deca i porodica uopšte nisu prepreka, ako se, naravno, udate ili oženite osobom koja vas podržava u vašem radu i koja vam pomaže da ostvarite svoje želje i planove vezano za taj posao. Ako vas voli, onda svakako da će to podržavati i biti uz vas. Moj suprug i ja smo zajedno u ovome što radim, imamo i zajedničke projekte. On ima velikog dara za pisanje, ne samo pesama nego uopšte. Između ostalog, autor je i pesme koja je doživela veliku popularnost kod naroda. To što sam mlada postala majka i što već imam troje dece, to je najveće bogatstvo koje mladi treba da steknu što ranije, a ne da čekaju da se „nažive”. A odluka je svakako bila udaja za mog supruga i naše ljubavi, koja se temelji prvenstveno na ljubavi prema Gospodu - ispričala je jednom prilikom Danica i dodala:
– Otkad smo stupili u bračnu zajednicu, živimo odvojeno. Uglavnom sami vodimo brigu o našoj deci, naravno, bake i deke su uvek tu da nam pripomognu - izjavila je etno pevačica.
Pročitajte još
Ona se osvrnula i na to kako izgleda njen dan u ulozi popadije:
– Dan je sličan kao i svačiji drugi, isto svaki dan nosi nova dešavanja i nova iskušenja. Jedino što se razlikuje jeste to što svesno treba da predstavljamo crkvu u svakom momentu u javnosti i neke stvari se ne opraštaju iz ugla ljudi koji to posmatraju. Veliki je blagoslov biti u crkvi i služiti Bogu i narodu na taj način. Koliko je velika uloga sveštenika u društvu, toliko je značajna i uloga njegove supruge, popadije – istakla je Danica i dodala da deca zajedno učestvuju sa njima u čitanju molitvi:
– Trudimo se da sve što radimo bude usmereno ka služenju bogu i bližnjima. Kako uči naša vera, svaka porodica jeste mala crkva, te se trudimo da u našoj vlada harmonija, uzajamno poštovanje, ljubav, strpljenje. Dečica s radošću učestvuju s nama u čitanju molitvi, kađenju kuće, pevanju tropara i ostalih duhovnih pesama. Trudimo se da što više obilazimo naše svetinje.
Ivan je oduvek želeo da postane đakon, bio je to Božiji poziv. Par je nastariju ćerku Kasijanu krstio u inkubatoru. Posle toga bebino stanje se popravilo.
– Otkad sam spoznao sebe, razmišljao sam o smislu života. To pitanje me je uvek tištilo, kako bi Dostojevski rekao: „To su tragična pitanja”, koja nekog susretnu sa 40 godina, a mene, na sreću, u ranoj mladosti. Shvatio sam da mora postojati nešto izvan onog što mi telesnim očima vidimo. Kršten sam kao dete u Srbiji, u Omoljici, odakle je moja majka, a u crkvu sam prvi put otišao s bakom, naučio molitvu “Očenaš”. Kada sam završavao osnovnu školu, počeo sam da čitam Stari zavet, koji je za mene bio otkrovenje, i te priče su me ispunjavale i motivisale. Kroz njih sam shvatio da Bog postoji i učestvuje u našem realnom životu – započeo je jednom prilikom Ivan, te nastavio:
– U srednjoj školi su nastavila da tinjaju stara pitanja. Jednog dana kada je išla litija do manastira Ostrog od Podgorice, bio sam druga godina srednje škole, zakasnio sam i rekao da sutra idem sam. Zaputio sam se peške od Podgorice ka Ostrogu, da bih od Bogetića nastavio bos, po starom narodnom običaju. Rekao sam: "Sveti Vasilije, ako mi ti ne otkriješ pravu istinu, neće niko." Na Ostrogu zadesim jednog čoveka, koji mi kaže: "Evo, ako čitaš Akatist Svetom Vasiliju 40 dana, bog će sigurno uslišiti molitvu za koju se molimo", i ja sam ispoštovao to pravilo i nakon toga mi se put otvorio. Otišao sam kod kivota Svetog Simeona Dajbapskog, gde sam se prvi put ispovedio, pričestio, i tada je počeo moj intenzivni put ka veri i pravoj, istinskoj spoznaji boga. U tom momentu kada sam spoznao boga, za mene je sve bilo suvišno. Nijedna lepota ovoga sveta ne može da nadomesti tu lepotu koju doživimo kad smo u zajednici s Bogom - ispričao je jednom prilikom Ivan Crnogorčević.
Za ljubav prema pravoslavlju, zaslužni su roditelji mlade umetnice.
– U vrlo ranom detinjstvu postala sam svesna svojih korena, odnosno svoje pravoslavne vere. Zahvaljujući roditeljima, koju su me izveli na pravi put, posle je to išlo samo, Gospod je samo dodavao, te sam vrlo rano prvo naučila pojanje liturgije, zatim duhovne pesmice, tropare, a kasnije je sasvim prirodno došlo i interesovanje za tradicionalnu muziku kao usko povezanu s našom duhovnošću.
(Blic)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
