U vreme kada su se dešavala gonjenja hrišćana, mnogi vernici su se razbežali po peštarama i planinama. Isto to je učinila i majka Kodrata, sa njim u stonaku, te ga je rodila u šumi i brzo potom umrla. Kodrat je odrastao u prirodi i usamljenosti.
Hrišćani veruju da je Kodrat promislom Božjom i anđelom hraniteljem čuvan, hranjen i vođen. Takođe veruju i u to da je Bog koji je davao manu s neba Izrailju u pustinji, puštao je i Kodratu slatku rosu iz oblaka na usta.
Sa dvanaest godina je sišao u grad, gde su ga dobri ljudi brzo zavoleli i dali na nauke. Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
Kada se, za vreme vladavine cara Decija Trajana, dogodilo novo gonjenje hrišćana, Kodrat je izveden na sud, a potom bačen u tamnicu, gde mu se kasnije pridružilo još pet njegovih drugova i ispovedalo ime Hristovo.
Sve njih su vukli po ulicama i mučili, štapovima i kamenjima tukli i gađali, dok ih nisu dovukli na gubilište, gde su se mučinici pomolili Bogu, a onda mačem bili posečeni. Na tom istom mestu je nastao izvor vode iz zemlje koji i danas nosi naziv Kodratovim imenom i podseća na smrt za Hrista svetih šestočislenika.
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
