Kralj Čarls Treći je nasledio imovinu koja je povećala njegovo bogatstvo na skoro dve milijarde funti, prema istraživanju i analizi Gardijana. Inače, kraljevska porodica je oslobođena od plaćanja poreza na nasledstvo.
Monarhovo lično bogatstvo je u velikoj meri skriveno od javnosti i nemoguće je znati potpunu vrednost njegove imovine.
Međutim, Gardijan je sproveo prvu sveobuhvatnu reviziju kraljeve imovine, dragulja optočenih dijamantima, do slika Monea i Dalija, rols-rojsa, trkačkih konja i retkih markica.
Foto: Profimedia
U saopštenju kraljevog portparola, povodom pisanja Gardijana, navodi se da su, iako ne komentarišu privatne finansije, ti brojevi "veoma kreativna mešavina spekulacija, pretpostavki i netačnosti".
Bakingemska palata je odbila da ponudi alternativne podatke, budući da vodi politiku prema kojoj ti podaci treba da ostanu "privatni, kao što to čine za bilo koju drugu osobu".
Pročitajte još
Istraživanje kraljeve imovine, međutim, otkriva koliko se ona razlikuje od imovine bilo kog drugog pojedinca.
Od zvaničnih državnih poklona koji su podvedeni u privatnu svojinu, do ogromnih naslednih imanja koja isplaćuju desetine miliona svake godine, veliki deo kraljevog privatnog bogatstva potiče od njegove porodice i javnih uloga koje imaju kao članovi kraljevske porodice.
Da bi katalogizirao kraljeve fondove, tim novinara Gardijana radio je sa 12 stručnjaka koji imaju iskustva u procenjivanju zemljišta, imovine, vozila, umetnosti i nakita. Za više "neprozirne imovine", kao što su kraljeva ulaganja u akcije i same akcije, Gardijan se oslanjao na, kako navode, najbolje dostupne tragove da bio napravili informisane procene.
Flota rols-rojsova
Teškoće u razdvajanju javnog od privatnog bogatstva ilustruje flota rols-rojsova, bentlija i jaguara Vindzora. Gardijan je identifikovao 23 vozila u Rojal Mevs u Bakingemskoj palati i Sandringemu, kraljevom privatnom imanju u Norfolku.
Neki kraljevski automobili su u privatnom vlasništvu ili su ih proizvođači pozajmili Vindzorima. Druge drži suveren "u korist krune", što znači da nisu privatno vlasništvo, već ih drži monarh u ime nacije.
Stvari dodatno komplikuje to što se vozila označena kao "državni automobili" ponekad koriste privatno, kao na primer kada je princeza Eugenija, koja nikada nije bila član kraljevske porodice, stigla na svoje venčanje u "državnom" rols-rojs fantom VI iz 1977. vrednom 1,3 miliona funti.
Foto: Profimedia
Palata je odbila ponovljene pozive da objasni koje automobile Čarls drži za dobrobit nacije, a koja su u privatnom vlasništvu.
Konzervativna kalkulacija, zasnovana na procenama stručnjaka, onih automobila za koje se sa sigurnošću može pretpostaviti da su privatni, sugeriše da vrede 6,3 miliona funti.
Privatna svojina vredna 330 miliona funti
Kralj Čarls ima brojne palate, dvorce i rezidencije u kojima može uživati, ali većina njih tehnički nije njegova. Bakingemska palata i Kensingtonska palata su, na primer, u vlasništvu suverena sa desne strane krune.
Međutim, Čarls je od svoje majke nasledio dva seoska imanja koja su među njegovom najvrednijom imovinom. Prvi je Balmoral, koji je kupio suprug kraljice Viktorije Albert 1852. Služio je kao porodično utočište Vindzora više od 150 godina – porodica je bila tu nakon iznenadne smrti Dajane, princeze od Velsa 1997. godine, a to je bilo i mesto gde je kraljica umrla, posle kratke bolesti, u septembru prošle godine.
Imanje obuhvata ne samo zamak Balmoral, već i 21.725 hektara zemlje, uključujući obližnje stanište tetrebova. Imajući u vidu potencijal za šumarstvo, poljoprivredu, odstrel tetrebova, lov na jelene i proizvodnju obnovljive energije, imanje je, uz pomoć stručnjaka, procenjeno na 80 miliona funti.
Još vrednije je prostrano imanje Sandringem u Norfolku, koje je Viktorija kupila 1862. za svog sina. U to vreme opisivan kao "veoma ružan" i okružen sa "6.000 hektara peska", decenijama je crpeo novac. To se promenilo kada je kraljev otac, princ Filip, krenuo u nemilosrdno smanjenje troškova.
Pored samog imanja, koje turisti mogu da posete za 23 funte, Sandringem ima stotine nekretnina za iznajmljivanje, 6.400 hektara poljoprivrednog zemljišta i komercijalne zakupe.
Uz pomoć stručnjaka, Sandringem je konzervativno procenjen na 250 miliona funti, čime je ukupan iznos za škotsku i englesku zemlju i imovinu procnjen na 330 miliona funti.
Foto: Profimedia, Jutjub printskrin/Obafemee80
Čarls neće platiti porez na nasledstvo za Balmoral ili Sandringem zbog preferencijalnog sporazuma koji je njegova majka postigla 1993. sa konzervativnom vladom tadašnjeg premijera DŽona Mejdžora.
Prema dogovoru, kraljica je pristala da "dobrovoljno" plati porez na svoj privatni prihod. Ali Mejdžor je dozvolio izuzeće od plaćanja poreza na nasledstvo, podstičući Vindzore da sve svoje bogatstvo preusmeravaju kroz liniju nasledstva.
To je uveliko obogatilo kralja, iako na značajnu štetu njegove braće i sestara, princeze Ane, princa Edvarda i princa Endrua, koji je navodno "u očaju“ što nije dobio ono što veruje da mu duguje, navodi Gardijan.
Čiji su pokloni dati članovima kraljevske porodice?
Među imovinom koju je pokojna kraljica ostavila svom najstarijem sinu, verovatno da bi izbegla porez, bili su i njeni konji, piše britanski list.
Kao entuzijastična vlasnica i odgajivač trkačkih konja, kraljica je uložila neopisivu količinu vremena, truda i ličnog bogatstva u težnji da uzgaja "konje brže od konja drugih ljudi".
Kraljevska ergela tako sada broji oko 70 rasnih konja u različitim fazama trkačke i uzgojne karijere, od kojih se neki čuvaju u Kraljevskoj ergeli u Sandringemu. NJihova ukupna procenjena vrednost je najmanje 27 miliona funti.
Od smrti svoje majke, kralj Čarls je zaradio 2,3 miliona funti od prodaje konja na aukciji, uključujući neke koje su kraljici poklonili emir Dubaija i Aga Kan. Palata je navela da ih smatra "ličnim", a ne zvaničnim poklonima.
Najbolja filatelistička kolekcija
Kraljevska filatelistička kolekcija smatra se najboljom kolekcijom markica na svetu i sadrži stotine hiljada maraka, od kojih je neke uzeo Čarlsov pradeda, DŽordž Peti, iz Britanske pošte i kolonija.
Ekstremno ograničen pristup koji javnost ima kolekciji doprinosi složenosti pokušaja da se ona vrednuje. Ali konsenzus između četiri stručnjaka koje smo konsultovali bio je da vredi najmanje 100 miliona funti.
Politika Palate što se tiče poklona pravi razliku između "zvaničnih poklona", koji su uglavnom oni primljeni tokom formalnih dužnosti i funkcija, i "ličnih poklona". Dinastiji Vindzor zabranjeno je da tretira zvanične poklone kao svoju privatnu svojinu.
U politici Palate se dodaje: "U svim slučajevima, a posebno na službenim putovanjima u inostranstvo, organizacije i pojedince treba obeshrabriti da nude ekstravagantne poklone, odnosno poklone visoke novčane vrednosti."
Međutim, nije jasno šta bi trebalo učiniti sa službenim poklonima primljenim pre nego što su pravila uvedena 1995. godine.
Pored konja i markica, tu spadaju i brojna skupocena umetnička dela koja je porodica dobila na inostranim putovanjima koja su se od tada pojavila u njihovim privatnim kolekcijama. Među njima su komadi Marka Šagala i Salvadora Dalija koji su poklonjeni princu Filipu.
I Filip i kraljeva baka, kraljica majka, bili su strastveni kolekcionari umetničkih dela i kupovali su mnoge komade po povoljnim cenama koji bi, ako bi se prodali danas, dostigli višestruku cenu od originalne.
Među njima je i Moneovo delo koje je kraljica majka kupila u Parizu ubrzo posle Drugog svetskog rata, kada su cene bile niske, za 2.000 funti. Procenjivač umetnosti procenio je da bi sada mogla da vredi 20 miliona funti.
Gardijan je zatražio pomoć tri procenitelja umetnosti kako bi procenili 60 najznačajnijih dela na listi od skoro 400 komada koji su bili izloženi u "privatnim" ili "ličnim" kraljevskim kolekcijama. Ukupna vrednost je bila 24 miliona funti.
Privatni dragulji
Kraljica Marija, baka Elizabete Druge, bila je opčinjena nakitom i stekla je najveći deo onoga što sada čini privatnu kolekciju kraljevske porodice.
Nekoliko najpoznatijih predmeta je 1989. godine procenio stručnjak za nakit Lorens Krašes za knjigu novinara Endrua Mortona. Gardijan je obezbedio procenu nekoliko dodatnih komada.
Međutim, nijedna od tih procena ne obuhvata bilo kakvu maržu koju bi dragulji koji su prethodno bili u vlasništvu ili nosili Vindzori neizbežno privukli. Morton je spekulisao da bi premija desetostruko umnožila njihovu vrednost.
Godine 2006. aukcija nakita koji je pripadao princezi Margaret dovela je do toga da su predmeti u proseku dobili 18 puta više od njihove gornje procene. Deo prihoda morao je da bude preusmeren u dobrotvorne svrhe nakon što se ispostavilo da su neki od predmeta službeni pokloni.
Kraljevska ergela tako sada broji oko 70 rasnih konja u različitim fazama trkačke i uzgojne karijere, od kojih se neki čuvaju u Kraljevskoj ergeli u Sandringemu. NJihova ukupna procenjena vrednost je najmanje 27 miliona funti.
Od smrti svoje majke, kralj Čarls je zaradio 2,3 miliona funti od prodaje konja na aukciji, uključujući neke koje su kraljici poklonili emir Dubaija i Aga Kan. Palata je navela da ih smatra "ličnim", a ne zvaničnim poklonima.
Najbolja filatelistička kolekcija
Kraljevska filatelistička kolekcija smatra se najboljom kolekcijom markica na svetu i sadrži stotine hiljada maraka, od kojih je neke uzeo Čarlsov pradeda, DŽordž Peti, iz Britanske pošte i kolonija.
Ekstremno ograničen pristup koji javnost ima kolekciji doprinosi složenosti pokušaja da se ona vrednuje. Ali konsenzus između četiri stručnjaka koje smo konsultovali bio je da vredi najmanje 100 miliona funti.
Politika Palate što se tiče poklona pravi razliku između "zvaničnih poklona", koji su uglavnom oni primljeni tokom formalnih dužnosti i funkcija, i "ličnih poklona". Dinastiji Vindzor zabranjeno je da tretira zvanične poklone kao svoju privatnu svojinu.
U politici Palate se dodaje: "U svim slučajevima, a posebno na službenim putovanjima u inostranstvo, organizacije i pojedince treba obeshrabriti da nude ekstravagantne poklone, odnosno poklone visoke novčane vrednosti."
Međutim, nije jasno šta bi trebalo učiniti sa službenim poklonima primljenim pre nego što su pravila uvedena 1995. godine.
Pored konja i markica, tu spadaju i brojna skupocena umetnička dela koja je porodica dobila na inostranim putovanjima koja su se od tada pojavila u njihovim privatnim kolekcijama. Među njima su komadi Marka Šagala i Salvadora Dalija koji su poklonjeni princu Filipu.
I Filip i kraljeva baka, kraljica majka, bili su strastveni kolekcionari umetničkih dela i kupovali su mnoge komade po povoljnim cenama koji bi, ako bi se prodali danas, dostigli višestruku cenu od originalne.
Među njima je i Moneovo delo koje je kraljica majka kupila u Parizu ubrzo posle Drugog svetskog rata, kada su cene bile niske, za 2.000 funti. Procenjivač umetnosti procenio je da bi sada mogla da vredi 20 miliona funti.
Gardijan je zatražio pomoć tri procenitelja umetnosti kako bi procenili 60 najznačajnijih dela na listi od skoro 400 komada koji su bili izloženi u "privatnim" ili "ličnim" kraljevskim kolekcijama. Ukupna vrednost je bila 24 miliona funti.
(Gardijan)
BONUS VIDEO:
