Petra Divac je nedavni pokrenula projekat "Usvojeni za usvojene", koji je namenjen mladim ljudima sa teritorije Beograda koji su usvojeni.
- Dugo sam razmišljala na koji način mogu da pomognem, pa i napravim promenu u nečijem životu. Nedavno sam pričala o svom usvajanju sa ljudima iz okruženja koji su me pitali zašto ne uradim nešto sa Fondacijom na tu temu i tako mi usmerili misli ka ovoj ideji. Nisam bila sigurna kako će se odvijati, ali sam želela da bude dostupna svim usvojenim ljudima u Srbiji. Tako su nastale grupe podrške. Smatram da najveću pomoć možemo da pružimo kad polazimo od sebe - rekla je Petra, koja je i sama usvojena kao šestomeečna beba.
Ona je priznala da iako je roditelji nikada nisu razlikovali u odnosu na njenu braću, ona jeste prolazila kroz probleme zbog činjenice da je usvojena, te je želela da na taj način pruži podršku mlađima i da im da vetar u leđa.
- Zbog činjenice da sam usvojena i zato što sam drugim putem došla u svoju porodicu, ljudi odmah pomisle da sam mnogo drugačija. Prve reakcije i pitanja uvek su isti: kako je to biti usvojen i da li sam upoznala biološke roditelje. Razumem da je nekome interesantno da dobije odgovor na ta pitanja ali, sa druge strane, neko ko je usvojen možda ne želi da o tome govori. Volela bih kada bi ljudi imali malo više obzira. Zanimljivo je da, kada čuju da sam usvojena, često me pitaju da li je to istina, što je u najmanju ruku čudno, jer zašto bih govorila neistinu. Konkretan problem je verbalno vršnjačko nasilje u školi, kao i činjenica da u svakom članku o mojoj porodici uvek nosim etiketu “usvojena ćerka". Po tom principu mojoj braći bi trebalo da piše “biološki sinovi”. Ja sam ćerka svojih roditelja, i to se neće menjati - objanila je Petra za "Hello".