DETALJNA ANALIZA LETA: Kakvo nas vreme očekuje u avgustu?

Da li su nepogode, poput onih koje smo imali prethodnih dana, neuobičajena pojava, kakav nas avgust očekuje što se tiče vremenske prognoze i čemu se možemo nadati do kraja leta, odgovorio je meteorolog Nedeljko Todorović.

Vrućine i letnje nepogode su uobičajene za naše podneblje

Todorović kaže da naša klima podrazumeva u letnjim mesecima letnje vrućine i letnje nepogode, dakle, svake godine, od maja do početka septembra je uobičajeno da bude jakih pljuskova, grmljavine, grada, olujnog vetra.

- To je sve kratkog daha i lokalnog karaktera, što znači da nisu sva mesta istovremeno zahvaćena, ali gde je lokalno izraženo tamo bude i vidljivih posledica poput štete na poljoprivrednim kulturama, imovini, nažalost, ponegde se izgubi i ljudski život zbog nepažnje i nepridržavanja osnovnih principa poštovanja prirode - kaže Todorović.

Jun je bio kišovit, jul "iskočio" sa temperaturom

Jun je bio kišovit, temperatura je bila oko proseka, jul je malo „iskočio“ i bio topliji, i glavnina letnje vrućine je iza nas. Pošto već od srede, 26. jula, slabi vrućina i do kraja meseca ne bi trebalo da bude visokih temperatura, suprotno tome biće čak i niže od proseka, a prosečne maksimalne temperature krajem jula i početkom avgusta su oko 28 do 30 stepeni.

- To znači kada je temperatura viša od tih 30 stepeni, ona je natprosečno visoka, a kada je ispod 28 stepeni, onda je ispotprosečna. U većini dana biće suvo i toplo vreme bez velikih vrućina, s tim da bi svakog petog ili šestog dana bilo opet uslova za kratkotrajne pljuskove, grmljavine, što podrazumeva ponegde i letnju nepogodu, što nije ništa novo, već je pitanje samo intenziteta – kaže Nedeljko Todorović.

U avgustu toplo, ali sa manje vrelih dana

Takvi vremenski uslovi će se produžiti i na prvu polovinu avgusta. Todorović kaže da bi mogla u nekoliko dana opet da bude temperatura i viša, da dostigne 35-36 stepeni, ali je to mali broj dana. U julu smo imali između pet i deset takvih dana, u Beogradu sedam, a u avgustu ćemo ih imati još nekoliko.

Pošto se radi o temperaturi koja je malo iznad proseka, to znači, objašnjava meteorolog, da je ovo leto malo toplije, što se i pričalo u prognozama na početku sezone.

- Najverovatnije da bi juli i avgust završili sa manjkom padavina u većini mesta, sem u onim mestima koji su pogođeni pljuskom, jer tamo iz jednog pljuska padne polumesečna, negde čak i mesečna količina padavina, ali to je manji broj mesta. U drugoj polovini avgusta bio bi opet blagi pad temperature, gledajući većinu dana. Nema sumnje da će biti toplih dana, jedino je pitanje da li će prelaziti vrednost od 35 stepeni. Poslednjih deset ili sedam dana u avgustu dođe pljusak ili zahlađenje i onda nema više povratka na temperature preko 35 stepeni. Bilo je izuzetaka, ali u principu krajem avgusta sledi prvo osveženje koje potire letnju vrućinu i ulazimo u pozno leto koje se produžava u septembar – kaže Nedeljko Todorović.

Beograd - toplotno ostrvo

Do kraja avgusta će svakako biti i noći sa temperaturama od 20 i više stepeni, s tim da ih do kraja jula neće biti zbog osveženja koje je stiglo u Srbiju i koje je oborilo jutarnju temperaturu, najnižu, i ona će biti između 10 i 18 stepeni, kako u kom mestu.

Beograd je najtopliji jer je veliki grad, kaže Todorović, on je toplotno ostrvo i u njemu teže minimalna jutarnja temperatura opada zbog mnogo asfalta i betona. Ali u manjim mestima biće svežijih noći, pogotovo od sredine avgusta kada i dan postaje kraći i ranije pada veče te je hlađenje zemljišta i vazduha brže.

Veća nadmorska visina, niža temperatura

Kada su planinski predeli u pitanju, tamo je pad temperature srazmeran sa visinom u proseku pola stepena na 100 metara visinske razlike. Na primer, ako je u Beogradu 100 metara nadmorska visina, a Zlatibor je na 1.050 metara, visinska razlika je 900 metara, a ako prosečno sa visinom pada temperatura pola stepena, to znači je na Zlatiboru temperatura uvek niža za oko 4-5 stepeni. To važi i za druge nadmorske visine.

Ocena leta 2023.

Tri letnja meseca procenjuje na sledeći način: jun, inače najkišovitiji mesec ove godine, bio je kišovitiji zbog čega smo imali i bujične poplave. Jul je bio suv i topliji od proseka, a avgust bi trebalo da bude topliji malo.

- Ne mogu da ocenim celo leto jer nije još završeno, ali, generalno, leto bi trebalo da bude toplije - kaže Todorović.

Kako klimatske promene utiču na vremenske (ne)prilike?

Na pitanje o uticaju klimatskih promena Todorović kaže da „neće biti ništa više nego što je do sada bilo, ni sušnih perioda, ni nepogoda, jer kada se pogledaju merni podaci u poslednjih stotinak godina, ne postoji nikakav statistički značajan trend promene ni povećanja, ili smanjenja, niti velikih pljuskova po količini, ni po temperaturi, ni po letnjoj ili maksimalnoj temperaturi“.

- U Beogradu postoji malo trend vidljiv zimskih noćnih temperatura, ali to je zbog urbanog ostrva, to je samo lokalni efekat. Sve drugo, i što mnogi pričaju o uticaju, jeste zato jer modeli tako pokazuju. Dakle, oni pričaju kao da je to izvesno i da će biti, ali modeli su varljiva kategorija i oni ne mogu da garantuju da će da bude tako. Mislim da neće biti i da će biti do pola stepena gore ili dole, ili stepen, ali to je zanemarljivo i to nije promena klime. Klima podrazumeva konkretne posledice po biljni i životinjski svet. Sve je to nepouzdano i toliko neverovatno da se teško događa – kaže Nedeljko Todorović.

Todorović kaže da klimatolozi iz Međunarodnog panela za klimatske promene forsiraju tu priču na osnovu modela, a da je prošlog leta njihov šef iz Amerike rekao da su preterali sa značajem ugljen-dioksida u modelima.

- Ugljen-dioksid je beznačajan gas za porast temperature. On je, suprotno njihovoj priči, koristan gas, tako da služi za život čitavom svetu i biljnom svetu koji proizvodi biljnu masu, a biljnu masu koriste i životinje i ljudi. Znači da je to u ravnoteži. Osim toga, osobine ugljen-dioksida nisu takve da može bilo kakvu ozbiljnu promenu da uradi u atmosferi, pre svega na temperaturi. Oni računaju da će beskonačno da ide temperatura u narednih sto godina, a kada se pogleda rekonstrukcija prethodnih nekoliko hiljada godina ništa se suštinski nije promenilo, tek pola ili stepen dole ili gore – zaključuje Todorović.

(Blic)

BONUS VIDEO

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".