U privatnom životu, naravno, sasvim je drugačija i nije nimalo zastrašujuća, a zanimljivo je da se u slobodno vreme bavi jogom.
- Često trčim ali istezanje tela nakon treninga ne odradim pošteno, tako da mi se telo samo pobunilo. Osetila sam potrebu za jogom. Počela sam sa hata jogom, ona je blaga, predstavlja kombinaciju fizičkih položaja tj. asana i vežbi disanja. Hata joga predstavlja stanje ravnoteže, harmonizuje duh i telo. Jako mi je prijalo sve to - objasnila je svojevremeno Tatjana Kecman.
Umetnica dodaje da joj je ovaj vid relaksacije bitan u poslu kojim se bavi, jer ističe da su telo i um glumački instrumenti.
- Naš posao je stresan, divan ali je adrenalinska bomba. Nekad nas taj energetski naboj razbije, raznese u paramparčad. Poznato je da joga smiruje, pomaže u pronalaženju unutarnjeg balansa. Joga te nauči da postaviš svoj um na frekvenciju koja te čuva, nauči te da dišeš. Inače, ne postoji nikakav poseban ritual kada radim jogu, već jednostavno to činim kada osetim potrebu. Nisam ljubitelj mistifikacije, ne volim nepotrebne i izmišljene začudnosti, koje ljudi prišivaju jogi. Radim je gde god i kad god poželim - u dnevnoj sobi, u dvorištu, na plaži...
Tatjanina prva instruktorka joge je bila Sonja Ivanišević. Išla je redovno na grupne časove ali je u jednom trenutku prestala. Kako kaže njeno telo je već bilo “naučeno” tako da je nastavila da vežba sama.
Pročitajte još
- Za vreme korone sam ponovo krenula na zajedničke časove, ovaj put je bila aštanga joga, kod Bojana Zečevića. Ta vrsta joge mi je bliža, jer je zahtevnija i dinamičnija. Sada opet vežbam sama. Nisam neki veliki jogin ali ne mogu bez toga. Istežem i aktiviram grupe mišića koje su zapostavljene u trčanju. Često me pitaju šta mi najteže pada tokom joge. To su položaji tela koji su mi teški za isvesti, tj. asane u koje teže ulazim i koje su mi naporne. Realno puno asana ima koje ne mogu da uradim. Imam tipične trkačke mane, kao naprimer uska zadnja loža.
Mnogi tvrde da ljudi koji se bave jogom imaju mnogo veći prag tolerancije.
- Verovatno je tačno, tako i meni izgleda, iako ne volim generalizovati. Joga podstiče usmeravanje svesne pažnje.
Inače, njen lik u filmu "Dara iz Jasenovca" utemeljen je na istorijskoj ličnosti, upravnici logora Barti Pulheriji, ozloglašenoj zbog svog odnosa prema deci.
‒ Dobiti negativnu ulogu je divno. Glumci vole da brane svoj lik pa sam probala da nađem zrno čoveka u njoj. Moja uloga je mala. Imala sam u glavi da i ona živi u ogromnom strahu jer je samo smrt okružuje, što je, naravno, ne opravdava - izjavila je Tatjana.
Pre nego što je snimila „Daru iz Jasenovca“ gledali smo je u serijama "Ubice mog oca“, "Ubice mog oca" i "Žigosani u reketu“. Sa početkom pandemije odlučila je da napravi pauzu.
‒ Od kada sam stala na pozorišnu scenu, 1990. godine, moja najduža pauza bila je mesec dana. Na sceni sam bila i za vreme bombardovanja, i tokom trudnoća, i kada sam bila u gipsu, i bolesna, sa zdravstvenom legitimacijom u džepu kostima za slučaj da mi pozli i da moram u Hitnu... Eto, sad ne igram. Imam vremena na pretek, pa se osećam kao da živim nečiji život, tuđi. Pozajmila sam ga i jedva čekam da ga vratim. Šalim se, naravno. Dobar je ovaj život, privatno sam ispunjena i srećna, rekla je svojevremeno glumica.
BONUS VIDEO:
