Marijana je Klausa Grabovskog (35) upucala sa šest metaka. Grabovski je od zadobijenih rana na mestu preminuo.
Slučaj je potresao nemačku javnost koja je kasnije pomno pratila suđenje Bahmajerovoj. Postavljano je pitanje opravdanosti njene osvete za ubistvo sopstvenog deteta. Osuđena je na šest godina zatvora zbog ubistva Grabovskog koji je navodno silovao i ubio njenu ćerkicu.
Čak i danas slučaj je upamćen kao "najspektakularniji slučaj osvetničke pravde" u nemačkoj posleratnoj istoriji - kako ga je opisao nemački listi NDR.
Marijana Bahmajer je bila samohrana majka koja je sedamdesetih godina prošlog veka vodila pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Teško je preživljala, ali se trudila da se stara o svom trećem detetu Ani. Dvoje starije dece je prethodno dato na usvajanje. Ana je važila za srećno dete, ali njeno detinjstvo je prekinula tragedija - pronađena je mrtva 5. maja 1980. godine.
Sedmogodišnjakinja je tog kobnog dana napustila školu nakon svađe sa majkom. Nekako se našla u rukama komšije, lokalnog mesara Klausa Grabovskog, koji je već imao krivični dosije, uključujući zlostavljanje dece. Istraga je utvrdila da je Grabovski držao Anu u svom domu satima pre nego što ju je zadavio najlonskim čarapama. Ostaje nepoznato da li ju je seksualno napastvovao. Zatim je sakrio telo deteta u kartonsku kutiju i ostavio ga na obali obližnjeg kanala.
Grabovski je uhapšen iste večeri nakon što je njegova verenica obavestila policiju. Priznao je ubistvo, ali je negirao da je zlostavljao dete. Mesar je svoju odbranu bazirao na tvrdnjama da je zadavio Anu jer je pokušala da ga uceni. Monstrum je izjavio da je devojčica pokušala da ga zavede i pretila je da će reći majci da ju je maltretirao ako joj ne da novac. Marijanin bol je bio strašan i odlučila je da lično presudi ubici svog deteta.
Suđenje Grabovskom je izazvalo neverovatnu bol kod majke. NJegovi branioci su tvrdili da je uzrok da počini ovaj strašan zločin hormonska neravnoteža. Naime, mesar je dobrovoljno kastriran nekoliko godina ranije, a nakon zahvata primao je hormonsku terapiju.
Tada su seksualni prestupnici u Nemačkoj često bili podvrgnuti kastraciji kako bi se sprečilo ponavljanje zločina, ali to nije bio slučaj sa Grabovskim. Trećeg dana suđenja u Okružnom sudu u Libeku, Marijana je iz torbice izvukla pištolj i osam puta povukla obarač. Šest hitaca pogodilo je Grabovskog i on je preminuo na podu sudnice.
Prema rečima sudije Gintera Krugera, koji je razgovarao sa Bahmajerovom neposredno nakon što je pucala u Grabovskog, čuo je kako ožalošćena majka govori da je htela da ga ubije.
- Ubio je moju ćerku… Htela sam da mu pucam u lice, ali sam mu pucala u leđa… Nadam se da je mrtav - izjavila je Marijana neposredno nakon događaja.
Prisutni policajci su tvrdili da su čuli kako je Bahmajer nazvala Grabovskog "svinjom" nakon što ga je upucala.
Sanjala trenutak osveta
Usledilo je suđenje Marijani za ubistvo Grabovskog. Tokom suđenja je posvedočila da je u snu pucala u mesara i da joj se u sudnici ukazala vizija ćerke. Doktor koji ju je pregledao, izjavio je da je od Bahmajerove zatražen uzorak rukopisa, a ona je u odgovoru napisala:
- Uradila sam to za tebe, Ana!
Zatim je ukrasila uzorak sa sedam srca i to simbolično jedno srce za svaku godinu Aninog života.
- Čula sam da želi da da izjavu. Pomislila sam, sada sledi naredna laž o žrtvi, koja je bila moje dete - rekla je Bahmajer kasnije pozivajući se na tvrdnje Grabovskog da je njena ćerka pokušavala da ga uceni.
Suđenje Marijani privuklo je veliku pažnju javnosti i izazvalo oštre podele u zemlji. NJeno suđenje je privuklo i međunarodnu pažnju zbog njenog nemilosrdnog čina osvete.
Nedeljni nemački časopis Stern objavio je seriju članaka o suđenju kopajući po Marijaninom životu kao zaposlene samohrane majke koja je prolazila kroz teške životne periode.
Navodno je prodala svoju priču časopisu za 158.000 dolara kako bi pokrila pravne troškove tokom suđenja. Odziv čitalaca je bio ogroman, a slučaj je izazvao oštre podele u javnosti.
Da li je Marijana bila izbezumljena majka koja je jednostavno pokušavala da osveti brutalnu smrt svog deteta ili ju je njen čin osvete učinio hladnokrvnim ubicom? Mnogi su izrazili simpatije prema njenim motivima, ali su ipak osudili njene postupke.
Pokrenuta je i pravna debata o tome da li je ubistvo izvedeno sa predumišljajem ili ne odnosno da li se radi o ubistvu iz nehata. Decenijama kasnije jedan njen prijatelj je tvrdio da je bio svedok kako Bahmajerova vežba gađanje u podrumu svog paba pre pucnjave. Sud je na kraju presudio da se radilo o ubistvu sa predumišljajem i osudio Marijanu na šest godina robije 1983. godine.
Kolika je bila podeljenost javnosti o ovom slučaju, pa i dodeljenoj kazni, ukazuje istraživanje Alensbah instituta. Da je Marijani dodeljena odgovarajuća kazna smatralo je 28 odsto Nemaca, 27 odsto smatralo je da je preteška, a 25 odsto smatralo je da je trebalo da bude osuđena na težu kaznu.
Sahranjena pored Ane
Marijana je puštena iz zatvora u junu 1985. godine nakon što je odslužila polovinu kazne.
Preselila se u Nigeriju gde se udala i ostala do devedesetih godina. Usledio je razvod nakon čega se preselila na Siciliju gde je ostala sve dok joj nije dijagnostikovan rak pankreasa. Nedugo potom se vratila u Nemačku.
Umrla je 17. septembra 1996. godine u 46. godini života. Sahranjena je pored ćerke Ane.
BONUS VIDEO:
(Kurir/allthatsinteresting.com)