On je neočekivano izgubio sina Aleksandra iz prvog braka, koji je preminuo u snu, a javnost je nakon ove informacije ostala šokirana.
Foto: ATA images
Kodić je sada, po prvu put progovorio o svemu što se dešavalo, uzroku smrt i i svemu onome o čemu se pisalo, ali i kako se trenutno oseća:
- Kako se osećam... nekako čudno. Borim se sam sa sobom. Neki put se nedam... Hrabar budem, a neki put padnem da ne mogu da objasnim. Doživeo sam takav šok... On je bio isti ja, bio je moj ljubimac. Voleo je da živi 200 na sta. Voleću ga dok god sam živ. Voleo je lepe stvari, devojke, Crvenu Zvezdu, Beograd... On je bio moj ponos! Radio je kod Dejana Bodiroge u restoranu, koji ga je mnogo voleo. NJegovi drugari iz Crvene Zvezde su mi uvek govorili ''kakvog sina imaš...'' NJega je Bog uzeo za sebe. Bogu je trebao više nego ovom svetu, jer na ovom svetu imaš uvek neke jurnjave, sad imaš sutra, nemaš, sad si ok, sutra nisi... zato je njega Bog uzeo da gore ima mira, započeo je priču Kodić:
Foto: ATA images/Novosti
- Moj spas sada je samo moja harmonika... Mogu da se posvetim njoj sada.... Još uvek je nisam uzeo da sviram za svoju dušu! Zvali su me na Kolarcu da sviram i pitao sam njegovu mamu da li da idem jer nije prošlo ni 40 dana... Ona je rekla ''moraš da ideš, njegova dušica je još tu i naljutio bi se da ne odeš''! Izašao sam na scenu i dobio takve ovacije koje nikada nisam doživeo! Na kraju mog nastupa ceo Kolarac je bio na nogama, u znak poštovanja prema meni i mog sina Aleksandra! Hvala Beogradskoj publici na tome!
Kodić je otkrio i kako je saznao za smrt sina:
- Ujutru je došao moj drug da mi pomogne da neke cigle pomerim. Mi smo to slagali kada je zazvonio telefon. Čuo sam njegovog kuma Matiju koji je tražio Silviju, moju sadašnju ženu... Dao sam mu Silviju koja nije želela da mi objasni šta je saznala. ''Moramo da krenemo na Karaburmu, nešto nije dobro''. Tako mi je rekla. Ja sam je pitao u autu šta je bilo, ali mi je ništa nije rekla.
- Ušao sam na vrata kod bivše supruge Jasne. Ušao sam u sobu, on je samo ležao. Nikad neću reći da je mrtav... on je za mene uvek živ, i neću da se pomirim sa tim.. Počeo sam da ga ljubim, bio je ladan kao stena...ljubio sam mu obraze, noge, ruke... i rekao ''Aleksandre ajde ustani, nemoj da se šališ''... Nakon toga samo izašao iz sobe i tek tada shvatio šta se desilo. Tada je nastala tuga pregolema.
Kurir
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
