Aleksander je najpoznatiji po tome što je skoro ceo žiot proveo u sanduku nazvanom "veštačka pluća". On je bio dečak kada je ostao paralizovan od vrata nadole. Bilo je to u leto 1952. godine, a kada je prebačen u bolnicu otkrivena mu je dečija paraliza. Nakon što se probudio, shvatio je da se nalazi unutar metalnog cilindra u kojem će provesti ostatak života, prenosi Sky news.
Tih godina dečija paraliza je odnela bezbroj žrtava. Preko hiljade ljudi je preminulo, dok je mnogo njih ostalo nepokretno. Zbog nedostatka tehnološkog napretka u medicinskom svetu, najbolji način za borbu protiv ove bolesti bilo je nešto što se nazivalo "gvozdena pluća".
Aleksander je imao samo šest godina kada je ušao u kuću žaleći se da se ne oseća dobro. NJegova majka je već znala šta je u pitanju.
Medicinsko osoblje joj je savetovalo da dete leči kod kuće, jer tada mesta u bolnici više nije bilo.
Pročitajte još
Nakon pet dana dečak je izgubio motoričke funkcije. NJegova sposobnost disanja postepeno je opadala. On pada u neku vrstu kome i budi se u gvozdenim plućima, okružen medicinskim osobljem, sa ograničenim kretanjem.
U tom metalnom sanduku Paul je živeo sve do pre neki dan, kada je njegovo srce prestalo da kuca.
On je bio paralizovan od vrata pa naniže, ali to ga nije sprečilo da živi i da nikad ne odustane.
Na pitanje novinara kako provodi dane, Paul kaže: - Radim sve što i normalan svet: kad se probudim operu mi zube, doručkujem, obrijem se i umijem, čitam, gledam tv i slikam…
Paul je godinama koristio hvataljku kojom je upravljao pomoću zuba. Tom hvataljkom je držao četkicu i boji, okretao stranice knjiga, koristio kompjuter…
Gledajući njega mnogi bi pomislili da je to bio najnesrećniji čovek na planteri, ali Paul Aleksandar je zapravo bio jedan od srećnika koji je uspeo da preživi dečiju paralizu. Uprkos gvozdenim plućima, mnoga deca u to vreme nisu preživela.
- Nikad nisam odustao, niti ću ikad odustati - govorio je ovaj neobični čovek.