Kao najstariji i najbistriji, njegov otac je odlučio da Nikolu upiše u školu. Osnovna škola u Leliću je tada bila u okviru manastira Ćelije. Deca iz udaljenih sela su pohađala ovu školu, te je manastirski konak pretvoren u internat. On je svoje školovanje počeo pod kupolama svetoarhangelskog hrama u manastiru Ćelije.
Foto: Arhiva Novosti
NJegov učitelj, Mihailo Stuparević, uočio je revnost i darovitost Nikolinu, pa je savetovao njegovog oca da ga šalje na dalje školovanje. Upisao je Valjevsku gimnaziju koja je bila na dobrom glasu, ali nije bila potpuna. Pokušao je da se upiše na Vojnu akademiju sa svojim drugom Petrom Kosićem, kasnije generalom Jugoslovenske vojske koji je učestvovao u puču 1941. godine kada je Jugoslavija rekla sudbonosno ''ne'' Hitlerovoj Nemačkoj.. Nije uspeo da se upiše zbog neuhranjenosti i malog obima grudi. Odlučio se za Beogradsku bogosloviju. Bio je znatno obrazovaniji od ostatka generacije, jer je uslov za upis na bogosloviju bio da se završe dva razreda gimnazije - Nikolaj je završio 6. Oduševio je profesore svojim razumevanjem problema iz nauke, filozofije i teologije. Koristio je slobodno vreme da više nauči i da se usavrši.
Foto: Vikipedija
Posle završetka studija, postao je učitelj u selu Dračiću nedaleko od Valjeva. Tu se sprijateljio sa Stevom Popovićem, emigrantom iz Crne Gore. Odlazio je sa njim na sveštene obrede u selo gde je upoznao duhovni život sela i seljaka. Posle kratkog vremena u Dračiću, postavljen je za upravnika škole u Donjim Leskovcima. Posle školovanja u Švajcarskoj i Engleskoj, on je počeo da predaje na Bogosloviji svetovne predmete i jezike.
Pročitajte još
Foto: Arhiva Novosti
Tek što je počeo predavanja, razboleo se. Bolovao je dugo i teško, a u bolničkoj postelji se zakleo da će primiti monaški čin i sebe staviti na službu srpskoj crkvi i svome narodu. Ovaj zavet je ispunio 20. decembra 1909. godine sa 29 godina u manastiru u Rakovici. Dodavši ''j'' na svoje ime, dobio je i monaško Nikolaj.
BONUS VIDEO:
