Anabela Atijas imala je izuzetno buran brak sa Gagijem Đoganijem sa kojim ima dve ćerke Ninu i Lunu Đogani, a sada je ogolila dušu o najtežem periodu svog života.
Foto: ATA images
Kako je ispričala, Gagija je upoznala 1992. godine na brodu "Sveti Stefan" koj je iz Barija išao za Crnu Goru.
- Tada sam živela u Švajcarskoj s pokojnim Nikolom. On je bio sportista, rukometaš. Mi smo dolazili u Crnu Goru iz Barija brodom "Sveti Stefan". Sećam se grupe devojaka i jednog momka, sve su bile oko njega, kao da je Zdravko Čolić. Stajala sam na palubi, odozgo sam ga gledala. Pitala sam devojku koja je tu bila sa mnom šta se dešava. Bio je atraktivan. Ona mi kaže da su devojke odbojkašice, reprezentativke Jugoslavije, bile su na nekom takmičenju u Italiji, a on je plesač i vole ga devojke. Bila sam oduševljena što je plesač, jer sam oduvek volela ples. Nijednog momenta nisam ništa pomislila, bila sam zaljubljena, imala sam sjajnog dečka, predivnu vezu i bilo mi je interesantno kako je popularan i miljenik devojaka - rekla je Anabela pa nastavila:
- Kada smo došli na kopno, nekoliko puta sam ga srela, videla sam da me gleda.
Nakon toga za nju je usledio težak period. NJen dečko je stradao u Goraždu i ona je ostala sama.
Pročitajte još
- Nažalost, imala sam veliki gubitak. Na najgori mogući način sam izgubila veliku ljubav. On je poginuo i ja sam se preselila u Beograd. Moj dolazak u Beograd bio je traumatičan. Nisam imala nikakav kontakt s roditeljima, nisam imala gde da se vratim, rat je počeo preko noći, nisam više imala ni život u Švajcarskoj gde sam živela, išla u školu. U Švajcarskoj sam živela bajku, imala sam predivnog dečka, lep stan, putovali smo, kupovali. Raj. Odjednom se to promenilo. Ja više nisam imala ni kuću ni zemlju - ispričala je pevačica, pa otkrila kako je teško živela u Beogradu.
Foto: ATA images
- Život me je doveo u Beograd, imala sam dosta poznanika, izbeglica, svačim su se bavili, pa sam i ja počela da radim po firmima da preživim. Kuvala sam kafu, javljala se na telefon... Jednog dana sam gledala televiziju i videla dečka koji reklamira plesnu školu. Govorila sam da ja njega odnekud znam. Prošlo je tri, četiri meseca od našeg susreta na brodu, ali su to užasna tri, četiri meseca u mom životu. Jedan dan mog života je bio kao godina. Bila sam psihički rasturena, na dnu, nisam imala šta da jedem. Jednog momenta sam bila gladna, bez krova nad glavom, prepuštena na milost i nemilost. Snalazila sam se kako sam znala i umela. Hvala bogu uvek je bilo dobrih ljudi koji su pomagali.
U njoj se, kako je rekla, tada javila neka neopisiva želja da ode i upiše se u plesnu školu.
- Kada sam ga videla, osetila sam potrebu da odem i upišem se u plesnu školu. Ja koja nisam htela da izlazim, da idem među ljude, osim onoga što sam morala da bih preživela. To je neka viša sila koja me je vukla. Otišla sam, on mi je prišao, prepoznao me je i eto. Sve ostalo znate.
Anabela je onda otrila da je školu u Švedskoj završavala dok je bila trudna sa Lunom.
- Tri godine smo bili u vezi i ja sam zatrudnela. Kada je Gagi izašao iz grupe Đogani, mislila sam otići ću u Švedsku, tamo ću ići u školu da to završim, on će doći kod mene. Ovde je bilo teško živeti. Međutim, dešava se pesma "Samo u snu" i sve kreće da se menja. Bila sam u Švedskoj, tamo sam išla u školu. Taj razred u gimnaziji sam ceo bila sa stomakom. To u Švedskoj nije ništa čudno, tamo nema predrasuda. Išla sam u razred koji je stariji, ako ne završiš na vreme školu, uvek imaš pravo da se vratiš. Ništa nije bilo čudno, jer su bile i žene koje imaju porodicu. Ja sam iznela trudnoću, tamo sam rodila tebe i posle mesec i po dana sam se vratila. Bilo je glupo da se ne vratim, jer je ovde posle pesme sve cvetalo - rekla je Anabela gostujući u podkastu "Bunker" kod svoje ćerke Lune Đogani.
Blic
