ŽENA IZNAD SVOG VREMENA: Bila natprosečno inteligentna

Rođena je u selu Koprivnica, u Kraljevinii Srbiji, 28. juna 1889. godine, a život je okončala 5. oktobra 1973. godine u 84. godini života u Beogradu. Sahranjena je u porodičnoj grobnici na Novom groblju, a nakon 40 godina njeni posmrtni ostaci su preneti u Aleju velikana. Tokom borbi, pokazala je neverovatnu snagu, mudrst i spremnost na sve. Nekoliko puta je bila ranjena, bila iznemogla ali nikada nije klonula duhom. Imali smo priliku da razgovaramo sa jednom njenom naslednicom koja živi u Beogradu, odnosno unukom naše heroine, doktorkom Slobodankom Grković. Slobodanka nam je otkrila kakva je bila Milunka zaista i koje osobine i vrednosti je prenela na svoje naslednike. 

-Milunku Savić pamtim kao ženu izvan ove planete- započela je sa suzama u očima Slobodanka, pa nastavila dirljivu priču o svojoj baki za koju kaže da je ponosna i da joj je žao što nije živa da vidi da su je nove generacije u Srbiji prihvatile, da su svesne njene uloge za otadžbinu.

Foto: Vikipedija

- Ona je bila nešto posebno u mojim očima i svih nas. To je bila žena koja je bila izuzetno sposobna za sve. Bila je superinteligentna, klikeri su joj radili u svakom trenutku je ona uspela nešto da uradi. Bila je uvek pozitivna, brinula je o svojim unucima. Mnogo nas je volela. Imala je četvoro unučića, od četiri ćerke. Svi smo završili školu, naravno bili smo pod njenim uticajem. Učila nas je da ljudi sa malim mogu biti srećni.  

-Ona je bila prava baka, kasnije kad sam čula ko je bila ona, prosto nisam verovala. Ja sam bila jedina unuka i volela dugu kosu, imala sam dugačke pletenice i "Uvek je govorila tako volim dugu kosu nemoj nikad da je odsečeš". Tek kasnije sam shvatila zašto je to tako. 

ŽIVOT RATNE HEROINE MILUNKE SAVIĆ: Žena izvan svog vremena

Nije bila stroga, ali je bila u vojničkom duhu. Imala je četvoro dece koju je trebalo izvesti na pravi put, želela je da dobije unuke. Jednom je cele noći sedela i šila haljine za Vrbicu ćerkama. Bila je sposobna da sprema razna jela, gaji baštu i sprema džemove.NJeno pravilo je bilo da se "jede kašikom". Potpuno je bila drugačija od žene bombaša o kojoj smo imali priliku da slušamo. Do poslednjeg dana je bila kao strela, rad ju je održavao u životu. 

Foto: Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918

Postoje i pisma admirala Geprata, ali nisu u Slobodankinom vlaništvu. Slobodanka ističe da je Gerpard kao i Franš de Epere bio veliki ljubitelj Srba i da su pevali srpske pesme, naučili su ih od vojnika koji su stradali za vreme rata. 

- Ona jedina ima ratni krst sa zlatnom palmom. To je dobila od Francuza, a ta odlikovanja dobijaju samo viši oficiri. Ona je za Francuze carica. Mislim da su se Francuzi njoj odužili kada su je stavili na pijedastal kad je bila živa- misli naslednica Milunke Savić. 

Kako je izgledala poseta Francuza Milunki u bolnicu i još zanimljivosti, možete pogledati u videu ispod teksta: