Odelo ne čini čoveka, ali nije malo onih koji tvrde da uniforma čini. Otkako je obavezni vojni rok ukinut 2011. godine, traje polemika o njegovom vraćanju. U 13 godina, stalo je mnogo razloga za i protiv.
- Verovatno će to da bude dobro, jer su i prošle generacije išle. Rekli su da je to dobro za sticanje nekih radnih navika, ustajanje rano ujutru - kaže jedan od anketiranih.
Drugi smatra da nije tačno da, vojska pravi čoveka. Prema njegovim rečima to pre vojske čine porodica i školstvo.
Koliko će vraćanje obaveznog vojnog roka da košta, još se računa. Biće će sve precizirano novim zakonom, čiju izradu, do kraja godine, najavljuje premijer Srbije Miloš Vučević.
Ukazuje da u ovom trenutku nije samo pitanje izmene zakona i administrativnih tehničkih mera, već da sledi i priprema kasarni, logistike, kao i medicinskih centara u kojima će se vrštiti pregledi regruta.
Pročitajte još
Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović
- I naravno onda da pripremimo ceo proces obuke koje će biti izazovne za naše oficire i podoficire, jer će u 75 dana biti potrebno da izvrše tu osnovnu vojničku obuku za novu vojsku, odnosno naše nove regrute - rekao je Vučević.
Od Drugog svetskog rata skraćivana je dužina vojnog roka. Najduži je bio tri godine a najkraći osam meseci. Sada bi trebalo da traje 75 dana. Dva meseca vojne obuke i dve nedelje vojne vežbe.
Foto: Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije
- Bilo je eksperata koji nisu ni služili vojni rok pa su komentarisali dovoljno, malo licitirali tim periodom. Ja sam učestvovao u snimanju filma "Operacija Halijard" među tim glumcima skoro niko nije služio vojsku i za par sati su perfektno savladali automat, mitraljez, znači mogu, sve zavisi od pristupa toj deci.
Oni su u tom delu elektronike, društvenih mreža eksperti, naravno da će savladati i vojnu obuku, samo je važan pristup - kaže Jelesije Radivojević, bivši zastupnik Komandanta Komande za obuku i bivši komandant Specijalne brigade, a sada general u penziji.
Foto: Milena Anđela
Smanjena interakcija uživo i dominacija tehnologije
Generacija Z (zet) i mlađe, na koje se odnosi odluka o obaveznom vojnom roku, smatra se socijalno i emotivno nezrelom. Krivce za to stručnjaci vide u smanjenju interakcije uživo i dominaciji tehnologije.
- Za njih je ovo iznenađenje i kod njih najviše dominira strah od adaptacije i da li će oni to moći, mada većina strahova preliva se upravo od roditelja i čini mi se da su oni ti koji više imaju strah, a mislim da kada oni krenu u vojsku i kada vide kako to sve izgleda da će se strah smanjiti. Čovek inače mnogo više ima strah od nepoznatog, što za njih ova sitacija i jeste - kaže Jovana Stojković, psihoterapeut.
Odluku o ponovnom uvođenju vojnog roka od sledeće godine donela je Hrvatska. Dvanaest evropskih zemalja nije ni ukidalo obavezan vojni rok među njima Švajcarska, Norveška, Austrija, Turska, Rusija, Ukrajina, Grčka...
BONUS VIDEO:
