Marko Živić bio je glumac koji je u sebi nosio neverovatnu energiju, te u njegovom društvu niko nije mogao da bude neraspoložen. I kada se borio sa opakom dijagnozom, nikada ga nije napuštao taj vedri duh, te je mnogima bilo teško i da poveruju da je uopšte bolestan. Međutim, iako se borio nadljudskim snagama, bolest je bila jača.
Marko Živić je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a njegov profesionalni put započeo je u Ateljeu 212, jednom od najprestižnijih beogradskih pozorišta. Na daskama koje je život znače ostvario je brojne uloge koje su mu donele priznanja publike i kolega. Bio je poznat po tome što je jednako uspešno igrao u dramskim i komičnim predstavama.
Pored pozorišta, Živić je ostvario zapažene uloge u brojnim televizijskim serijama i filmovima. NJegova uloga u filmu "Mrtav 'ladan" iz 2002. godine, gde je tumačio ulogu Koje, donela mu je veliku popularnost. Takođe je bio redovan na malim ekranima kroz serije poput „Crni Gruja“, „Selo gori, a baba se češlja“ i „Montevideo, Bog te video!“.
Pročitajte još
Osim pozorišta, Marko je imao zapažene nastupe na televiziji, a jedan od njegovih najprepoznatljivijih angažmana bio je u humorističkoj emisiji "Marko Živić Show", gde je pokazao svoju sjajnu improvizaciju i humor. NJegov rad na televiziji obuhvatao je i brojne voditeljske projekte.
Marko Živić je bio poznat po tome što je uvek zračio pozitivnom energijom, kako na sceni, tako i van nje. Bio je otvoren u pogledu svojih borbi sa zdravljem – preživeo je tešku borbu sa rakom, zbog koje je morao da se podvrgne nekoliko operacija i oporavku. NJegova hrabrost i odlučnost inspirisali su mnoge, a Marko je nastavio da radi i u najtežim trenucima.
Nažalost, preminuo je 14. oktobra 2021. godine u 49. godini života, nakon komplikacija izazvanih koronavirusom. NJegova smrt ostavila je veliki trag u svetu srpskog glumišta, a publika i kolege ga pamte kao veselog, talentovanog i izuzetno srdačnog čoveka.
O tome kako su izgledali njegovi poslednji dani pričala je njegova sestra Nevena Živić:
"Nemam još snage da odem u Kruševac. Kad nam je preminula mama 2020, Marko je često išao u stan u kome smo odrasli i u kome su nam živeli roditelji. Mama je na terasi gajila cveće. Kako nismo mogli stalno da odlazimo da zalivamo mamino cveće, posadili smo na terasi prkos, biljku kojoj ne treba mnogo nege i čije ime najslikovitije govori o njenom karakteru. Poslednji put kad je bio u Kruševcu poslao mi je fotografiju prkosa koji je procvetao."
S godinama, Marko se sve češće vraćao rodnom Kruševcu.
"Ponovo se povezao sa starim prijateljima, blisko sarađivao sa upravnikom Kruševačkog pozorišta Branislavom Nedićem, družio se sa familijom koja nam je preostala. Tamo se osećao slobodno. U Kruševcu je pronalazio mir koji u ovom ludom Beogradu nije mogao da ima. Želeo je da se oduži na neki način sredini iz koje je potekao. Za Badnje veče otišli smo ispred Crkve Lazarice na loženje badnjaka. Bili smo srećni. Sneg je padao. “Moram da pozovem Maju da joj kažem kako lepo pada sneg", rekao mi je i okrenuo svoju emotivnu partnerku.
Foto: Instagram printskrin/prakticnazena_
Bio je odgovoran čovek, jednako prema ljudima i poslu kome se (pre)davao do kraja. Mada je imao temperaturu i osećao se loše, nije hteo da se zbog njegovog izostanka otkaže "Let iznad kukavičjeg gnezda", kultna predstava Beogradskog dramskog pozorišta (BDP). Bio je 25. septembar.
- Sala je bila rasprodata kao za svako izvođenje “Leta iznad kukavičjeg gnezda”. Poslao je kratku poruku “Ne otkazuje se" Bjeli (Dragan Bjelogrlić, prim. aut.) i Jugu (Jug Radivojević, upravnik BDP-a, prim.aut.). Martini je njegova uloga života. Bio je veoma odgovoran prema publici i kolegama, mnogo puta je igrao bolestan, neraspoložen, pod temperaturom. Predstava, ipak, nije odigrana jer su kolege kad su videle kako loše izgleda pozvale Hitnu pomoć. Završio je u KBC Dragiša Mišović.
Prvo prijemno odeljenje, ubrzo poluintenzivna, a nedugo zatim i intenzivna nega. Bila sam ubeđena da će se izvući, čak i kad su ga priključili na respirator. Verovala sam da će, kao mnogo puta do sada, pronaći put da nam se vrati. Mislila sam da on jednostavno ne zna da umre. Slala sam mu poruke, ali odgovora nije bilo. A onda šok, neverica, jauk, praznina. Imam ogromnu potrebu da se ovim putem zahvalim osoblju KBC Dragiša Mišović koje se lavovski borilo za njega i za sve ostale pacijente, kao i Draganu Bjelogrliću i Jugu Radivojeviću. Poneli su se kao porodica, kao veliki ljudi. Rešili su sve oko sahrane, pružili nam svu moguću pomoć. Znam da je moj brat sve to zaslužio, ali oni nisu morali da se tako postave. Živimo u vremenu kada nas dobrota iznenadi i zato imam potrebu da istaknem da dobrota još živi u i među nama.
Foto: V. Danilov
Glumac je sahranjen u kostimu Martinija, lika kog je tumačio u "Letu iznad kukavičjeg gnezda" i s kojim se srodio.
- Marko nije pričao o smrti, verovao je, kao i svi mi, kako su najbolje godine pred njim. Ipak, hteo je da uzme kostim Martinija kada se predstava skine s repertoara i da ga izloži pored crtačkog stola našeg oca u stanu u Kruševcu. Tata je bio arhitekta i slikar, pa je Marko smislio da pored njegovog stola postavi taj kostim - otkriva Nevena.
Samo najbliži Markovi prijatelji i porodica znali su da ima veliko srce i pitomu dušu. Pomagao je mnogima, dobrota je bilo njegovo srednje ime.
- Nosio je jedan džemper, jednu jaknu, jedne cipele. Govorio je: "Ne trebaju mi dva kreveta jer mogu spavati samo u jednom.” Mnoge stvari ni ja nisam znala. Posle sahrane prišla je da mi se zahvali porodica koju je godinama finansijski pomagao. Finansirao je školovanje scenskog radnika u BDP-u kome je pretio otkaz ukoliko ne završi još dva razreda škole. "Kad ti je roditeljski sastanak?” ili “Nemoj da me brukaš u školi”, šalio se s tim prijateljem. Pomagao je Dom za nebrinutu decu u Kruševcu. Sve novčane nagrade koje je dobijao prosleđivao je na njihov račun. Pomagao je i ženski manastir Sveta Petka kod Paraćina koji se stara o devojčicama sa specijalnim potrebama. Uvek je okupljao ljude oko sebe. Retko ko je uspevao da pored njega namiri kafanski račun. Divila sam se njegovoj energiji. Jedne noći smo kasno došli u Kruševac da obiđemo mamu koja je bila u bolnici. Kad smo završili posetu, onako umorni i izmrcvareni, stali smo pored kioska da pojedemo po pljeskavicu. Tek što smo počeli da jedemo, prišla mu je žena s dvoje male dece i pitala ga da li mogu da se slikaju s njim. “Naravno", odgovorio je. Dodao mi je svoju pljeskavicu i stao da se fotografiše.
Foto: Printskrin/Jutjub/Orkestar DANIJELA
Posebnu ljubav imao je prema deci.
- Radio je u Kruševcu s mladim glumcima, pomagao im, učio ih zanatu. Stalno im je govorio da "kradu" od njega tehniku i fore na isti način na koji je on to činio od starijih kolega. Kad je bio mlad, s nekih 26-27 godina pod svoje ga je uzeo Đuza Stojiljković. Ne zato što je poreklom iz Kruševca, gde je i Đuza rođen, već je u Marku prepoznao dobrotu i talenat. Čuvena je njihova igra "da podelimo pivo". Kad bi završili predstavu i otišli u pozorišni klub, Marko je uvek predlagao da podele pivo s obzirom na to da Đuza nije smeo da pije. "Đuzice, ajde da podelimo pivo." I tako bi podelili prvo, pa drugo, treće, četvrto, gajbu. To je bio njihov ritual.
Iako je bio veliki emotivac, Marko svojim ličnim dramama nije opterećivao okolinu. Samo oni koji su ga najbolje poznavali mogli su da primete na njegovom licu tugu ili brigu.
- Najžalije mi je budućnosti koja se neće ostvariti. Mogao je još mnogo toga da uradi. Reagovao je na svačiju nepravdu, pokušavao da reši tuđe probleme. Svoje je nosio u sebi. Dešavalo se da oseća da je zaboravljen, skrajnut, da može da pruži više na filmu, televiziji i u pozorištu. Nije o tome pričao, trudio se da šalom i smehom maskira neraspoloženje kada bismo primetili da ga nešto muči. Imao je sreću da poslednjih deset godina provede s Majom. Ona je bila njegova sigurna luka. Bio je veoma vezan i za moju kćerku Danicu. Voleo je ljude, a i oni njega. Toga sam u potpunosti postala svesna kada nas je napustio - ispričala je jednom prilikom Nevena Živić.
