- Kažem vam, radujem se svakom koncertu na kojem nastupam, kao kad ribu vratite u vodu. Kada se popnem na binu i vidim publiku koja me želi, koja traži moju muziku, koja želi da peva sa mnom... To je neopisivo iskustvo. Uživam u svemu tome, a još dobijem i platu za to! Pa šta više da poželiš? Mi smo blagosloveni, zaista. I onda crpim tu pozitivnu energiju za sledeći put.
Mnogi misle da javne ličnosti žive na visokoj nozi i da nemaju nikakve probleme u životu. Pevač to vidi drugačije:
- Živim potpuno običan život. Ali razumem da se stiče utisak da mi sve ide lako i da su mi vrata svuda otvorena. Trudim se da budem takav da ne zatvaram vrata za sobom. Nije teško ako čovek malo razmišlja i ponekad se povuče. S druge strane, život ne treba shvatiti preozbiljno. Treba ga doživljavati kao neku vrstu igre, šale.
Voditelji su komentarisali kako Haris deluje strogo i ozbiljno, čak prgavo, ali on odbacuje tu percepciju.
- Imam možda malo mračnu facu, ali nisam prgav - našalio se Haris i potom istakao: - Uvek ljudima, a posebno ženama, kažem: "Nemojte preskakati moju ogradu, pokucajte na vrata, ja ću vam otvoriti i ući ćete kao kraljice." To kažem figurativno. Ograda je sada visoka i pod strujom, pa ne mogu da preskoče! Šalim se, naravno, govorim metaforički - treba da se zna red.
Pročitajte još
Na pitanje o radnoj disciplini, priznao je da nije imao osećaj da se mnogo trudio u poslu.
- Nisam mnogo radio. Sve što sam radio, išlo mi je lako. Da li je to bio veliki obim posla ili manji, ne znam, ali se nisam pretrgao.
Haris je nekada maštao o tome da postane fudbaler.
- U mladosti sam više želeo biti fudbaler nego Tom DŽons. Bile su tu i druge želje, ali očigledno sam se morao posvetiti onome za šta sam talentovan. Da sam trebao nešto drugo biti, to bi se već davno dogodilo.