Brošura pod nazivom „Ako dođe do krize ili rata“ ažurirana je novim informacijama zbog rata u Ukrajini, koji ima ozbiljan uticaj na bezbednosnu situaciju u Evropi, posebno u zemljama koje dele kopnenu i/ili morsku granicu sa Rusijom.
Ova nova verzija brošure sadrži duplo više stranica od prethodnog izdanja iz 2018. godine i daje uputstva za postupanje u različitim kriznim scenarijima.
Građanima se savetuje da se pripreme za mogućnost samoupravljanja u početnoj fazi kriznih situacija. Jedna od ključnih preporuka je održavanje zaliha hrane i vode najmanje 72 sata. U vodiču je i spisak namirnica koje je preporučljivo imati kod kuće, kao što su krompir, kupus, šargarepa, jaja, konzerve bolonjez sosa i gotove supe od borovnice i šipka.
Prvo izdanje knjižice koja je Šveđane pripremala za situacije u slučaju rata objavljeno je tokom Drugog svetskog rata, a ažurirano je tokom Hladnog rata.
Međutim, najnovije izdanje donosi jednu značajnu promenu – poruka o neodustajanju od borbe sada dobija sve veći značaj i, umesto da bude smeštena u sredini, sada je na samom početku vodiča: „Ako Švedsku napadnu druge zemlje, nikada nećemo odustati. Sve tvrdnje da će otpor prestati su lažne."
Pročitajte još
Ova promena sugeriše da Švedska više nije neutralna, kao što je do sada predstavljeno. Švedska je ove godine pristupila NATO-u, po uzoru na Finsku, koja je takođe odlučila da se pridruži alijansi nakon početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine.
Švedski ministar civilne odbrane Karl-Oskar Bolin rekao je prošlog meseca da, s obzirom na promene u globalnom kontekstu, informacije namenjene švedskim domaćinstvima takođe moraju da odražavaju ove promene. Ranije ove godine, on je upozorio da bi „moglo doći do rata u Švedskoj“ i naglasio da napori da se obnovi „potpuna odbrana“ napreduju presporo.
Zbog svoje duge granice sa Rusijom i iskustva u ratu sa Sovjetskim Savezom tokom Drugog svetskog rata, Finska je uvek održavala visok nivo odbrambene spremnosti. S druge strane, Švedska je smanjila svoju odbrambenu infrastrukturu i tek je poslednjih godina počela da ponovo ulaže u pripreme za sukob.
- Iz finske perspektive, ovo je malo čudno. Finska nikada nije zaboravila da je rat moguć, dok su u Švedskoj ljudi morali biti malo šokirani da shvate da bi im se to zaista moglo dogoditi - rekao je Ilmari Kaihko, vanredni profesor za ratne studije na Švedskom univerzitetu odbrane za BBC.
Ali neki i dalje nisu previše zabrinuti, poput švedskog ekonomiste Ingemara Gustafsona.
- Nisam previše zabrinut, tako da sve to shvatam prilično mirno. Dobro je što dobijamo informacije o tome kako da se ponašamo i pripremamo, ali ja nisam osoba koja će sve ove zalihe držati kod kuće - rekao je Gustafson, prenosi Jutarnji list.
Norvežani su takođe nedavno dobili pamflet u kojem im se savetuje da budu spremni da se sami snalaze nedelju dana u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, rata i drugih pretnji.
- Poslali smo 2,2 miliona primeraka, po jednu u svako domaćinstvo u Norveškoj - rekao je Tore Kamfjord, šef istraživanja u norveškoj administraciji civilne zaštite.
Lista stvari koje treba držati kod kuće uključuje nekvarljivu hranu kao što su konzervirani pasulj, energetske pločice, testenine i lekovi, uključujući tablete joda u slučaju nuklearne nesreće.
I Finska je nedavno objavila svoje ažurirane savete na internetu o „spremnosti za incidente i krize“. Za razliku od Švedske i Norveške, finska vlada je odlučila da ne štampa kopije za svako domaćinstvo, jer bi to „koštalo milione“, a digitalna verzija omogućava lakše ažuriranje. U delu koji se bavi vojnom pretnjom, finska digitalna brošura ističe da su finske vlasti „dobro pripremljene za samoodbranu“ u slučaju oružanog napada. Fincima se, kao i Norvežanima, savetuje da pripremaju tablete joda, hranu koja se lako priprema, hranu za kućne ljubimce i alternativne izvore grejanja u slučaju da budu bez struje nekoliko dana na temperaturama od -20°C.
Danska je takođe najavila da će svojim odraslim građanima e-poštom poslati informacije o vodi, hrani i lekovima koji će im biti potrebni da prežive trodnevnu krizu.