Jer, među članovima kluba Mensa, najveće međunarodne organizacije koja okuplja natprosečno inteligentne ljude, ima domaćica, seljaka, fizičkih radnika, zanatlija, ali i vrhunskih intelektualaca, biznismena, umetnika i političara. U našoj Mensi mogu se sresti - od dvostrukog prvaka Jejla u matematici, preko manekenki, policajaca, pevačice, doktora nauka i profesora, sve do domaćice (koja će, doduše, za nekoliko sekundi izračunati procente učešća svih sastojaka u gibanici). U njoj je i jedna kneginja.
Foto: Fejsbuk/printskrin/Ed Hobrok
Do sada se oko 9.000 stanovnika Srbije može pohvaliti veoma visokim koeficijentom inteligencije jer su položili Mensin test. Taj test može da reši samo dva procenta ljudi na planeti. Mensa ima oko 140.000 članova u više od 100 zemalja, a od Srbije veći broj članova na milion stanovnika ima tek desetak zemalja. Inače, polovinu stanovništva čine prosečno inteligentne osobe i njihov IQ je između 90 i 110. Svi koji imaju iznad 110 IQ spadaju u natprosečne. Koeficijent inteligencije iznad 130 pokazuje nadarenost, a ljudi koji ostvare rezultat iznad 148 po Katelovoj skali ispunjavaju uslov da uđu u Mensu.
- Oko 33 odsto ljudi koji se kod nas testirali, položili su test - kaže za "Novosti" Aleksandra Borović, predsednica srpskog ogranka Mense.
- Retko kada neko testira iz zabave. Prosečna starost članova je oko 36 godina, što nas svrstava u red najmlađih Mensi u svetu. Na testiranje dolazi čak 80 odsto muškaraca, koji čine oko 70 procenata članstva. Poslednjih godina najviše novih članova se bavi informacionim tehnologijama.
Članovi Mense su Šeron Stoun, Kventin Tarantino, Madona, DŽodi Foster, Stiv Martin, Sindi Kraford... Dosad najviši IQ izmeren je kod kolumnistkinje Merilin Vos Savant - 228, a u samom vrhu su naučnik i pisac Isak Asimov, predsednik "Forda" Donald Peterson, pronalazač mini-kompjutera "spektrum" Klajv Sinkler... Naši poznati članovi Mense su pisac Uroš Petrović, koji je jedno vreme bio predsednik srpskog ogranka, i kneginja LJubica Karađorđević.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
- LJubica je položila test pre nego što je postala kneginja. Nedavno je obnovila članstvo, jer želi da preko svoje fondacije radi sa darovitom decom - kaže Aleksandra Borović.
- U Mensi je i nekoliko naših mladih, darovitih glumaca.
Ime ovog naročitog sastajališta dolazi iz latinske reči koja doslovno znači sto. Radi se verovatno o igri reči, budući da latinska reč "mens" znači razum, um, misaoni duh, što će reći da se radi o stolu oko koga se okupljaju genijalci. Rodonačelnicima pokreta smatraju se izvesni engleski advokat Rolan Beril i naučnik dr Lanselot Ver, koji su u Londonu 1946. osnovali Mensa klub. Mensa Jugoslavije osnovana je zvanično 16. decembra 1989. u Zagrebu, mada su prva testiranja održana u Beogradu, septembra 1988. Više od 1.000 članova širom tadašnje, velike Jugoslavije svrstala je našu zemlju, po brojnosti, na četvrto mesto u Evropi. Tokom ratnih devedesetih, Mensa Jugoslavije prestala je sa radom. U Novom Sadu formirana je 1997. regionalna Mensa vojvođanske regije, a koju godinu kasnije oživela je u i Beogradu.
- Mensinim testom se meri samo logička inteligencija koja predstavlja sposobnost brzog snalaženja i rešavanja logičkih problema u kratkom vremenskom roku - kaže Borovićeva.
- Ti testovi pokazuju potencijal, a ko će ga kako iskoristiti zavisi od mnogo faktora, od vrtića, roditelja, škole, društva, okruženja.
Za rešavanje Mensinog testa nije potrebno biti čak ni pismen, poznavati matematiku, mogu da ga rešavaju daltonisti... Čine ga, naime, vizuelni zadaci, u crno-beloj tehnici. Urađen je tako da bilo kakvo znanje iz sistema školovanja ne znači mnogo. Ima 36 zadataka i predviđeno vreme za rešavanje je 40 minuta. Dvadeset osam tačnih odgovora donosi magičnu brojku od 148 IQ. Zanimljivo je da je petina članova Mense levoruka.
- Tipični "mensaši" su - kaže sagovornica - jednu školu završili, a drugom se bave.
Imaju širok spektar interesovanja. Kolega je završio geodeziju, ali se preorijentisao na programiranje i uspešan je u tome. Ja sam diplomirani prostorni planer, a bila sam turistički vodič, radila u kanadskoj ambasadi, pa u međunarodnom Crvenom krstu. Često se događa da se naši članovi bave nečim što im je bio hobi. Specifična osobina natprosečno inteligentnih ljudi je i da ne vole kad im neko kaže da moraju nešto da urade. Ne vole pravila i rade stvari na neki svoj način. Jednostavno se opiru "ukalupljivanju".
Osobe sa visokim IQ imaju često neuobičajeno viđenje toga šta je uspeh. Na primer, prethodni predsednik Mense Srbije Uroš Petrović se bavio fotografisanjem svadbi i utakmica, vajanjem glinenih figura, trgovinom i špedicijom u državnoj firmi, imao je prodavnicu kućnih ljubimaca, ukrasnog cveća. Devedesetih je bio veoma uspešan direktor predstavništva jedne strane firme u Beogradu, ali je uočio da zbog posla ne stiže da prati odrastanje svog sina. Tu poziciju je napustio i otad vodi drugačiji način života.
Jedan od najviše nagrađavinih dečjih pisaca kod nas svojevremeno je bio četvrti na listi najinteligentnijih ljudi na svetu.
- Natprosečno inteligentni ljudi jesu "običan svet", sa jednom, nasleđenom, nepromenljivom i ničim zasluženom genetskom karakteristikom - visokom logičkom inteligencijom. To je kao kad nosiš cipele broj 47 - kaže nam Petrović.
- Pored brzog razmišljanja, jedini zajednički imenioci koje sam primetio su visoki stepen radoznalosti i sklonost ka više različitih interesovanja. Zbog te činjenice, članstvo u Mensi nije razlog za neki preterani ponos, ali jesta dragocena prilika da upoznate mnogo zanimljivih ljudi, od kojih su neki pravi biseri.
UČENI DILETANT
Još je Heraklit smatrao da "pamet" nije mehaničko usvajanje pravila, termina i zakonitosti, već veština da se ta pravila upotrebljavaju. U folkloru svih naroda postoji lik klasične "budale" koja u nevreme pametno govori. Postoji takođe i lik "učenog diletanta" koji, istina, poseduje veliku zalihu raznoraznih znanja, ali u najobičnijim životnim situacijama nije u stanju da ih upotrebi. Često i jednom i drugom govorimo da nisu pametni.
FILMADŽIJE GENIJALCI
Neobičan je slučaj jednog od najboljih reditelja današnjice Kventina Tarantina, koji uprkos činjenici da je napustio školu sa 16 godina, ima IQ 160. Iako se proslavio ulogama neinteligentnih i pomalo smotanih likova, glumac Stiv Martin je vrlo inteligentan i svestran. Šeron Stoun mnogi pamte po izazovnoj ulozi i izvanrednoj glumi u legendarnom filmu "Niske strasti", a ona je sa IQ 154 zapravo genije i jedan od najpoznatijih priznatih članova Mense.
- Da balkanski muškarac baš i nije spreman da ga buduća supruga, ne dao bog, zaseni svojom inteligencijom, pokazuju i istraživanja - kaže Uroš Petrović.
- Sa porastom IQ za samo 16, verovatnoća da će se žena udati smanjuje se za 30 odsto, dok je kod muškaraca obrnuto - što pametniji, to poželjniji za brak. Slična istraživanja pokazala su da sitni kriminalci imaju IQ mnogo ispod proseka, ali su zato vrhunski kriminalci uglavnom genijalci.
Novosti
