Пратите његова упутства и сазнајте да ли сте у опасности од ових болести.
1. Преклопите кажипрст и средњи прст
2. Палац и домали прст би требало да се додоирну као на снимку
3. Пробајте да померите мали прст
Ако се мали прст слобоно помера и ако вежбу можете више пута да поновите ваш мозак је здрав, а свако одступање би могло да укаже на повећани ризик од можданог удара, когнитивних оштећења и Алцхајмерове болести.
Прочитајте још
Ако сумњате да неко од ваших ближњих можда развија симптоме Алцхајмерове болести обратите пажњу на фину моторику. На сајту Станфордхеалтхцаре.орг наводи се да особе код којих фина моторика очувана најчешће не развију деменцију.
Када тренирамо посезање и хватање предмета, тренирамо и свој мозак. Другим речима, ова акција доводи до промена у везама одређене неуронске популације у црвеном језгру, региону средњег мозга. Истраживачи са Биоцентрум Универзитета у Базелу открили су ову групу нервних ц́елија у црвеном језгру. Такође су показали како финомоторички задаци промовишу пластичну реорганизацију овог региона мозга. Резултати студије су објављени у часопису Натуре Цоммуницатионс. Што више радите вежбе које унапређују фину моторику, то су везе између неурона ове групе нервних ц́елија више ојачане.
Још један тест који можете да урадите је тест са отварањем тегле. Пробајте да отворите теглу без посебних трикова. Колико вам је тешко да ово изведете? Доктор Сетор Кунутсор изјавио је да когнитивна оштец́ења још нису прерасла у деменцију. Супротно, Алцхајмерова болест је врста деменције.
“Наши резултати су показали да они са вец́им вредностима снаге у рукама имају смањен ризик од развоја когнитивних оштец́ења, деменције и Алцхајмерове болести, у поређењу са онима са нижим вредностима снаге држања”, изјавио је Кунутсор.
Крстарица
