После повратка јањичара у Београдски пашалук, њихове вође дахије су убиле Хаџи Мустафа-пашу и преузеле власт. Њих четворица: Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић су поделила пашалук на четири дела и увела диктатуру. Дахије су укинуле повластице које је султан Селим III дао Србима 1793. и 1794. године, сами убирали порезе и друге дажбине, судили и пресуђивали по својој вољи.
Терор који су дахије завеле трајао је више од три године и незадовољство народа било је огромно Стање у пашалуку утицало је на уједињење свих Срба да се дигну на устанак. У Земуну се окупио велики број Мустафа-пашиних пријатеља, Срба и Турака, међу којима је најактивнији био Петар Ичко, а на турској страни највише се истицао некадашњи пашин благајник Хасан-бег, на чијој је страни био и приличан број спахија, који су били угрожени од дахија. Они су већ у лето 1802. године покушали да организују неки већи покрет у пашалуку, али су због преране акције око Пожаревца и испод Авале, претрпели неуспех. Након овог пораза, притисак који су дахије вршиле на спахије био је све већи. Побуњеници су већ тада упутили писмо Цариграду у којем траже помоћ султана Селима III (1789-1806).
Почетком 1803. године састало се 12 кнезова ваљевске нахије, међу којима су се нарочито истицали Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. На овом састанку одлучено ја да се за 8 месеци подигне устанак. Неке старешине из Шумадије су се такође састале и донеле сличну одлуку. Крајем исте године Алекса Ненадовић је упутио једно писмо аустријском команданту у Земуну мајору Митезеру, у којем је констатовано да су Срби посвађали дахије и да ће највероватније доћи до оружаног сукоба између њих.
ФОТО: Архива/Википедија
Ово писмо је пало у руке дахијама, који су тек тада увидели какве је ситуација у Београдском пашалуку. Бојећи се и аустријске интервенције у могућем устанку, дахије су организовале погубљења старешина, 4. фебруара 1804. године, у којој је побијена већина истакнутијих Срба трговаца, кнезова, свештеника, нарочито оних који су се истакли у борби против јањичара и у Кочиној крајини.
Овај потез само је убрзао избијање побуне. На Сретење, на Сабору у Орашцу 14. фебруара 1804. донесена је одлука да се подигне буна на дахије која се касније претворила у Први српски устанак.
Прочитајте још
ФОТО: Архива/Википедија
КОГА СУ ТУРЦИ УБИЛИ, А КО ЈЕ ПРЕЖИВЕО?
У "Сечи кнезова" турски одметници, дахије убили су око 130 највиђенијих Срба (војвода, свештених лица, трговаца). Њихов циљ је био да обезглаве вођство српског народа и на тај начин предупреде сваку потенцијалну побуну. Оно што је уследило испоставило се супротно њиховим очекивањима.
Турци су убили кнезове Илију Биричанина из Суводања, Алексу Ненадовића из Бранковине, Стевана Андрејића Палалију из Бегаљице, кнеза Стојана (Стефана) Михајловића, кнеза Теофана из Орашја, ресавског кнеза Петра, Марка Чарапића из Белог потока...Убијени су и хајдук Јанко Гагић, Буљубаша Мате...
Међу свештеним лицима најпознатије жртве овог злочина била су игуман Хаџи Ђера из манастира Моравци и архимантрит Хаџи Рувим из манастира Боговађа.
На сву срећу, неку су на време избегли потеру и страдање. Тако су Сечу кнезова преживели и бројни кнезови, хајдуци и свештеници, управо оне личности које ће касније постати вође побуна по Београдском пашалуку. Међу њима свакако најзначајнији био је трговац Ђорђе Петровић Карађорђе.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
