Мишел Обама била је једна од највољенијих првих дама у историји Америке, а Меланија Трамп нема такав статус, али је свакако врло популарна протеклих година - макар више него у првом мандату њеног мужа.
Иако нису саме на тако важним државним функцијама као њихови мужеви, супруге председника често их засене политичким скуповима и добију више чланака након разних самита и свечаних пријема.
Фото: Профимедиа
Најчешће тема је њихов стил, али улога прве даме много је више од тога – оне представљају људско лице једне администрације и често се баве хуманитарним радом, подизањем свести о важним друштвеним темама попут образовања, здравља и људских права.
Традиционално су најпознатије и најзапаженије прве даме Сједињених Америчких Држава, у којима се први пут и појавио овај термин, али мало је познато зашто је дошло до његовог настанка и зашто данас Меланију Трамп зовемо баш првом дамом.
Прочитајте још
Прва прва дама Америке у историји била је Марта Вашингтон, супруга Џорџа Вашингтона, али је она тако названа тек у документима из 1838, деценијама након њене смрти. Заправо је прва жена која је називана првом дамом за живота, и то често, билаХаријет Лејн, која заправо није ни била супруга америчког председника.
Фото: Профимедиа
Харијет је, у ствари, сестричина Џејмса Бјукенана, 15. председника САД, који је био на овом положају од 1857. до 1861. године. Она је ћерка његове сестре Џејн Ен Бјукенан Лејн и трговца Елиота Лејна, а родитеље је изгубила врло рано. Мајка јој је умрла кад је Харијет имала девет година, а отац две године касније, па је она тражила да јој старатељ буде њен омиљени ујак Џејмс.
Бјукенана, тада неожењени сенатор из Пенсилваније, преузео је на себе бригу о Харијет и њеној сестри и пружио им одлично образовање, у интернатима у Чарлс тауну, а потом и у Џорџтауну.
Како је он напредовао у политичким круговима, тако је уводио у високо друштво своју омиљену сестричину, а Харијет му се 1854. године придружила и у Лондону, где је добио функцију у Суду Светог Џејмса. Тада ју је краљица Викторија звала "драга госпођица Лејн" и опходила се према њој као према супругама амбасадора, а Харијет је имала много пожељних удварача.
Прва прва дама Америке
Важила је за жену ретке лепоте, а у изворима је упамћена као девојка средње висине и косе боје злата, док су јој очи наводно биле љубичасте боје.
Када је Џејмс Бјукенан постао председник Америке, Бела кућа је добила своју прелепу "демократску краљицу". Пошто се њен ујак у међувремену није оженио, Харијет је преузела на себе задатке које су обично имале жене председника, али је почела да ради и много више.
Фото: Профимедиа
Користила је свој положај да промовише питања која су јој била важна, радила је на побољшању животних услова америчких урођеника у резерватима, а у Белу кућу је позивала уметнике и музичаре. На свечаним вечерама које је приређивала, водила је рачуна о распореду седења како би по потреби раздвајала политичке противнике.
Утицај Харијет Лејн је био огроман: многи парови су назвали децу по њој, жене су правиле фризуре какве је она имала, а имитирао се и њен стил, посебно након што се осмелила да на инаугурацији спусти деколте за чак шест центиметара, што је шокирало Америку средином 19. века. По Харијет је названа председничка јахта, као и још неколико бродова, од којих је један и данас у употреби.
Мандат њеног ујака у Белој кући трајао је четири године, након чега су се Харијет и он вратили у његову сеоску кућу.
Живот Харијет Лејн после Беле куће
Потом је дошао тренутак да једна од најпожељнијих удавача тог времена размишља о браку. Док су још живели у Лондону, многи су је просили, а британска краљица Викторија је навијала за њен брак са сером Фицројем Келијем јер би он задржао младу лепотицу у Енглеској.
Харијет је, међутим, одбијала све понуде, а удала се тек са 36 година, за то време врло касно, за Хенрија Елиота Џонсона, банкара из Балтимора, с којим је добила двојицу синова: Џејмса Бјукенана Џонсона, који је добио име по њеном ујаку, и Хенрија Елиота Џонсона, названог по оцу.
Фото: Профимедиа
Међутим, Харијетина породична срећа није трајала дуго. За само 18 година, умрли су њен ујак, муж, и обојица синова.
Прва жена која је називана првом дамом преминула је 3. јула 1903. године, а у тестаменту је тражила да се од њеног новца изгради школа на земљи Националне катедрале у Вашингтону и да се назове Зграда Лејн-Џонсон. Остатак новца био је намењен издржавању, школовању и часовима за дечаке који су певали у хору, првенствено онима који су били у хору Катедрале. Тако је настала престижна школа која данас носи назив "Сент Олбанс".
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
