Зјало је реч средњег рода која означава уста, усни отвор или чељуст, а у секундарном значењу понор, амбис, празнину. Онај који продаје зјале заправо не продаје ништа до једну велику празнину или ништавило, па самим тим проводи време не радећи ништа, беспосличи или залудничи. Отуда нам и глагол зјакати у значењу улудо проводити време и бленути (у празно, као у амбис) и именице зјакало и зјакан – онај који бескорисно проводи време, односно зјака – покр. глупача, луда.
У вези са зјалом је и глагол зијати – држати отворена, разјапљена уста, односно бленути, зурити, дангубити, а онај понор и амбис из дефиниције зјала можемо довести у везу и са глаголима зјапити, разјапити (нпр. управо чељуст). Прасловенско зијати (или зјати) може се довести у везу са глаголом зевати (прасл. *зијати, *зěвати), који у секундарном значењу такође значи ленчарити, траћити време и сл.
Тако долазимо до наслова нашег чланка – испоставља се да онај што хвата или продаје зјала заправо у исто време и зева и проводи време бескорисно.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
