У Србији се углавном купују половни аутомобили, па је ризик од преваре када је реч о пређеној километражи реалан проблем.
Куповина половних аутомобила најризичнија је у земљама централне и источне Европе, показују подаци платформе за проверу историје возила "Кар вертикал".
Ова компанија је спровела истраживање на основу 900.000 историја возила урађених током 2021. године.
На основу података, на врху црне листе је Летонија где је више од 24 одсто возила из ове земље проверених путем "Кар Вертицала" показују штеловане промене у километражи. Овако висок проценат говори да сваки четврти купац половњака у Летонији вози ауто са лажираном километражом.
Друго место на листи на основу превара у вези са пређеним бројем километара заузима Румунија. Сваки пети аутомобил, то јест скоро 20 одсто возила проверених у овој земљи има проблем са километражом.
Прочитајте још
Фото: Н.Карлић
Ситуација није боља ни у другим балтичким земљама, с обзиром да је Естонија на трећем, а Литванија на четвртом месту. Русија и Украјина су такође у врху листе земаља са најчешћим преварама са километражом.
Са друге стране, ситуација у неким земљама централне и јужне Европе изгледа много боље, али и "најпоштенија" тржишта се ипак суочавају са овим проблемом.
Показало се да свако 10 проверено возило у Чешкој, Словачкој, Словенији, Хрватској и Србији има враћену километражу. Проценат ових возила достиже 12 одсто у Пољској и 14 одсто у Мађарској.
Колатерална штета за европску економију
У компанији "Цар Вертицал" напомињу да нетранспарентност у Европи кошта возаче милијарде евра сваке године. Куповином јефтинијих возила људи мисле да су прошли одлично, али заправо ће их поправке изаћи скупље у случају када возило има "мутну" историју коришћења.
- Главни извори половних возила за источну Европу су Немачка, Француска, Белгија, Холандија и Италија. Међудржавна куповина возила је најризичнија јер у овим случајевима долази до највећег броја превара када причамо о километражи. Враћање километраже је такозвани ,'невидљиви злочин'. Према неким истраживањима, то производи економску штету од више од 9 милијарди евра на годишњем нивоу, и то само у Европи - објашњава Матас Бузелис из ове компаније.
Он напомиње и да је проблем што је немогуће ефикасно пратити криминалце који се баве овим видом преваре, а ту је и питање казне у случају када се оваква превара установи.
Док су земље западне Европе познате по томе да изричу велике финансијске казне или чак и затворске казне за овај злочин, често нема довољно ресурса за решавање оваквих случајева у оквиру слабијих тржишта, где су возила на ауто-плацевима у просеку старија.
(Информер)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
