Беба Голубовић (52), царински службеник из Београда пре седам година сазнала је да има меланом, најопаснији рак коже. Уследила је операција, и кад је помислила да је болест заустављена, чекао је нови шок – од 18 лимфних чворова, 11 је било са метастазама, и опет је морала под нож. Прошла је кроз пакао, сада је у четвртој фази болести, али бори се за живот као права лавица, и свима жели да поручи само једно: „Не идите у соларијум, ова опасна навика мене је коштала здравља“.
- Већина нас који смо се разболели од рака постављамо себи питање:„Зашто ја?“ или „Како је то могло мени да се деси?“. Ја знам одговоре на ова питања. Кад сам била у тинејџерским годинама, па и касније, као одрасла желела сам да имам таман тен. Сунчала сам се не водећи рачуна о томе које је доба дана, користила креме с нижим заштитним фактором, никад веће од 30. Дешавало се да ми кожа поцрвени, а понекад сам добијала и опекотине. Спас сам видела у соларијуму где сам „припремала" кожу за морско сунце – прича Беба Голубовић.
Један одлазак у соларијум 50 % већа шанса за рак
Соларијам је, каже, користила дуги низ година, тако што бих се 10 дана пре путовања на море излагала УВ лампама од пет до осам минута.
- О ризицима који то носи са собом тада нисам ништа знала. Данас знам, али касно је. Само један одлазак у соларијум повећава ризик од рака коже за 50 одсто.
Све кроз шта је ова храбра жена прошла, представља сведочанство о надљудској борби за живот у којој за противника није имала само болест. Док се лечила, прошла је кроз развод, али успела је да из свега изађе јача него икад, да поново створи дом за своје ћерке и да се сваког јутра изнова радује животу.
- Почетком 2015. приметила сам да се младеж на стомаку који сам имала од рођења мења, али нисам томе придавала значај. Прво се зацрвенео, после пар месеци почео да сврби, да би у августу прокрварио. Тек тада сам отишла на Клинику за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију КЦС. Доктор је већ при првом прегледу посумњао да се ради о меланому. Младеж је врло брзо одстрањен, а ХП налаз је потврдио његове.
Не крије да је у том тренутку била уплашена као никад и да ноћима није могла да спава.
- Храбрила сам себе да сам ипак стигла на време. Доктор ме је упутио на Институт за онкологију и радиологију Србије како бих наставила лечења. Анализе су показале да треба да се оперишу лимфни чворови у пазуху и препони. У октобру сам оперисана, а тај Хп налаз је показао да нема метастаза. Лекари су ми саветовали контролу за три месеца. Мислила сам да је је болест заустављена и осетила сам велико олакшање.
Међутим, после два месеца приметила је да су јој лимфни чворови у пазуху увећани, па опет одлази у Институт за онкологију и радиологију.
- На конзилијуму ми је речено да морам поново да оперишем лимфне чворове. Оперисана сам у јануару 2016, а резултата сам добила крајем фебруара. Од 18 лимфних чворова, 11 је било са метастазама. Речено ми је да у Србији нема адекватне терапије за меланом, да је једини вид лечења хируршка интервенција ако се ултразвучном дијагностиком уоче метастазе. Била сам очајна. Нисам се плашила смрти, већ патње коју та болест доноси.
Срећом, тада случајно сазнаје да на ВМА почиње спровођење клиничке студије о иноватиној ађувантној терапији за меланом која спречава даљи развој болести код високоризичних пацијената.
- Студија је била двоструко слепа, што значи да ни пацијент, а ни лекар не зна да ли кроз инфузију тече лек или плацебо. У последњој години студије код мене се развила местаза, а када је отворен досије, утврђено је да сам примала плацебо. Од тада сам у четвртом, последњем стадијуму, имам метастатски меланом, а лечим се иновативном имунотерапијом, и још сам ту. Резултат клиничке студије је показао да 50 одсто пацијената у трећем стадијуму болести који имају висок ризик од даљег ширења болести, након једногодишње примене ађувантне терапије не развије метастатски меланом.
Беба Голубовић је члан Удружења пацијената за борбу против меланома је да лекови који су сада доступни пацијентима у ИВ стадијуму болести, управо из ових разлога буду доступни и пацијентима у трећем стадијуму.
- Имунолошку терапију примам сваке три недеље и релативно добро је подносим. Има она и своје лоше стране, али важно је да ми је зауставила болест, да нема нових метастаза. Да ми омогућава да живим скоро као сваки други здрав човек. Идем на посао, путујем, активна сам, и имам испуњен и квалитетан живот.
БОНУС ВИДЕО:
(Блиц жена)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
