БИЛЕ СУ СИМБОЛ БОГАТИХ: Зашто су перике носили и краљеви?

Прича о перикама почиње као многе друге из средњег века - са сифилисом. До 1580. године, епидемија сифилиса се толико раширила по Европи, да се таква није памтила још од куге.

Без антибиотика, жртве су се суочавале са фаталним последицама: отвореним ранама, јаким осипом, слепилом, деменцијом и губитком косе. 

Губитак косе у то време био је пут за јавно понижење, а дуга коса представљала је популарни статусни симбол. Када му је брат оболео од сифилиса, енглески политичар Семјуел Пепиш је записао у свом дневнику: "Ако мој брат преживи, неће моћи да покаже своју главу у јавности, што ће бити велика срамота за мене".

Тако је с појавом сифилиса власуљарство доживело процват. Оболели су сакривали ћелаву главу и красте перикама направљеним од коњске, козје и људске длаке, а непријатни мириси прекривали су се прахом са мирисом лаванде и поморанџе, због чега је и настао термин "напудерисане перике". Иако су у то време перике носили и бројни угледни племићи, перике нису биле толико популарне, већ су биле срамна потреба.

Фото: Википедија

Међутим, то се променило 1655. године када и сам краљ Француске почиње да губи косу.

Наиме, француски краљ Луј XIV имао је само 17 година када је коса почела да му се проређује. Забринут да ће му то нарушити репутацију, краљ је ангажовао чак 48 власуљара како би спасао свој углед.

Исто је учинио и енглески краљ Чарлс II када је приметио да коса почиње да му седи. Сви су желели да изгледају попут двојице краљева, па је стил врло брзо почео да се шири по аристократији, али и по средњој класи.

Баш као и када се ради о данашњим трендовима, тако је и овај тренд довео до тога да цена перика драстично порасте. Најобичнија перика коштала је 25 шилинга, колико је износила и недељна плата просечног становника Лондона, а за оне веће, сложеније перике, плаћало се и до 800 шилинга.

Фото: Википедија

Након Луја и Чарлса, перике су се и даље носиле, пре свега због своје практичности. У то време су харале вашке, па су перике решавале проблем јер су се наносиле на обријану главу, те инсекти не би дуго живели.

Крајем 18. века, овај тренд почиње да изумире. Грађани Француске одбацили су перике за време Револуције, а Британци престају да их носе након што је уведен порез на прах који је прикривао непријатан мирис чиме почиње ера природне косе која траје и данас.

(Нацинална географија)

 

БОНУС ВИДЕО:

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".