Српска православна црква и верници данас славе свете мученике Кирика и Јулиту.
Јулита је била племићког рода, а рано је остала удовица са тек рођеним Кириком. Живели су у Иконији и били предани Христовој вери. Свог сина је крстила одмах по рођењу, а кад је имао три године, научила га је вери и молитви онолико колико дете тог узраста може да прими.
Кад је Диоклецијан наредио прогон хришћана, у Иконији је проливена многа невина крв. Јулита је тад узела свог сина и склонила га од незнабожачког гнева у град Селевкију. Међутим, ни тамо није било боље. Јулита је ухваћена и као хришћанка изведена је пред судију.
После многих мучења - бешења, драња коже и преливања врелом смолом, игемон је наредио да јој се посече глава. Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду, у цркви Свете Богородице Болничке.
Веровања и обичаји
У Србији бројне породице и села данас славе светог Кирика и његову мајку свету Јулиту. У неким крајевима верује се да свети Кирик штити од кожних болести, посебно од шуге, па се тог дана сви болесни купају на изворима и рекама. Постоји и прича да овај светац има власт над сунчевим зрацима и да њима лечи.
Прочитајте још
Негде у Србији и данас постоји обичај да се склањају страшила са њива јер данас нису потребна, пошто се верује да свети Кирик штити од птица грабљивица.
Данас је пре свега празник љубави мајке и детета, па жене на данашњи дан не смеју да грде и вичу на децу, јер ће у противном бити болесна преко године.
