МУЖ БИО НАУЧНИК: Рада често истицала да јој муж недостаје

Иза глумице је високо образовање, носилац је дипломе два факултета, књижевност и глумачку академију. На ФДУ је дипломирала у класи са Николом Симићем, Ружицом Сокић, Љиљаном Марковић и Батом Живојиновићем. Рада је овако раније причала о месту где је рођена: 

-Рођена сам и одрастала у лепој вароши, у граду Јована Стерије Поповића, Паје Јовановића, Васка Попе. У свештеничкој породици, уз оца Поп-Маринка, тако су га сви звали, а тако се сад зове и једна улица у Вршцу, уз мајку Милеву и сестру Наду.

Фото: Н. Фифић

Рада је имала лепо детињство, сазнаје се из њених описа у интервјуима које је давала раније: 

-Често сам сестри била "слуга" да не ода моје несташлуке. Облачила сам мамине хаљине и тако одлазила у забавиште. У првом разреду основне школе добила сам укор због ходања по скамијама. Испред куће, на улици, увек је било деце. Мајка нас је често частила палачинкама, крофнама или парчићима хлеба намазаним машћу и алевом паприком. Главна посластица нам је било кољиво које би нам отац донео са неког парастоса, уколико, успут, не би то дао некој другој деци.

Павле Минчић је препознао њен таленат, те је захваљујући њему крочила на драмску сцену: 

-Студирала сам југословенску књижевност и српски језик. Желела сам да будем новинар. Први интервју направила сам за "Студентски лист" с глумцем Павлом Минчићем који ми је, шалећи се, рекао: "Пусти новинарство, ти си за глумицу". Убрзо после тога припремила сам се за пријемни на Позоришној академији уз његову помоћ. И, примили су ме у класу професора Јосипа Кулунџића, са Ружицом Сокић, Радмилом Андрић, Љиљаном Марковић, Батом Живојиновићем, Николом Симићем, Торијем Јанковићем и Ацом Алексовом. Наставила сам и студије књижевности. За сваки случај- рекла је Ђуричићева.

Фото: Сарић С.

Рада је открила како је почело њено пријатељство са песником Момом Капором: 

-Он је био на Ликовној академији, а ја на Позоришној, а обе су биле у Кнез Михаиловој, на неизбежном месту сусретања. Али, он је то другачије објаснио: "Наш први сусрет је био на Ликовној академији, кад сам ја, чекајући те, попио мало више рума, па кад си се, најзад, појавила, мене су, управо, износили и видео сам те из – жабље перспективе". У последњим тренуцима Моминог живота била сам поред његове постеље.- искрено  је започела па наставила: 

- Другарица ме одвела на "журку" код младог инжењера који је одлазио на једногодишњи обилазак нуклеарних електрана по свету. Годину дана касније срела сам га на улици. Било је то уочи 1959. коју смо заједно дочекали. И у марту смо се венчали! Наша љубав трајала је 54 године, све до марта 2013. године.

Фото: Зоран Јовановић Мачак

Изгубила је супруга, па је умела да нагласи  да јој недостаје: 

- Недостаје ми мој главни животни ослонац, мој супруг Драгослав. Али, имам сина Радана и његову породицу. Имам сестру Наду, пријатеље и, што је врло важно, имам још и свој посао. Настављам да живим и да дејствујем.Највише се поносим својим супругом, најважнијим човеком у мом животу. Био је изузетна личност, великог знања и дела, и велике скромности.

 Радин муж је био од великог значаја за науку. Драгослав Поповић предводио је групу научника у Институту за нуклеарне науке у Винчи која је спроводила тајни пројекат у октобру 1958. године при којем бивају изложени смртноносној дози зрачења након чега их југословенска тајна полиција одводи на лечење у Клинику "Кири" у Паризу.

Нуклеарна несрећа у Винчи десила се 15. октобра 1958. године у Институту за нуклеарне науке у Винчи, када је дошло до цурења радиоактивног материјала из првог нуклеарног реактора у Југославији. За Драгослава тврде да је знао да направи атомску бомбу, али никад то није урадио.

ПРЕМИНУЛА РАДА ЂУРИЧИН: Фотографије из живота и сцене

 

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: