MUŽ BIO NAUČNIK: Rada često isticala da joj muž nedostaje

Iza glumice je visoko obrazovanje, nosilac je diplome dva fakulteta, književnost i glumačku akademiju. Na FDU je diplomirala u klasi sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, LJiljanom Marković i Batom Živojinovićem. Rada je ovako ranije pričala o mestu gde je rođena:

-Rođena sam i odrastala u lepoj varoši, u gradu Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Vaska Pope. U svešteničkoj porodici, uz oca Pop-Marinka, tako su ga svi zvali, a tako se sad zove i jedna ulica u Vršcu, uz majku Milevu i sestru Nadu.

Rada je imala lepo detinjstvo, saznaje se iz njenih opisa u intervjuima koje je davala ranije:

-Često sam sestri bila "sluga" da ne oda moje nestašluke. Oblačila sam mamine haljine i tako odlazila u zabavište. U prvom razredu osnovne škole dobila sam ukor zbog hodanja po skamijama. Ispred kuće, na ulici, uvek je bilo dece. Majka nas je često častila palačinkama, krofnama ili parčićima hleba namazanim mašću i alevom paprikom. Glavna poslastica nam je bilo koljivo koje bi nam otac doneo sa nekog parastosa, ukoliko, usput, ne bi to dao nekoj drugoj deci.

Pavle Minčić je prepoznao njen talenat, te je zahvaljujući njemu kročila na dramsku scenu:

Pročitajte još

"Sa Borom odlazi svet ljudi uz koje smo se osećali sigurni"

12:12

"PLANIRALI SMO VENČANJE": Pesma koju je Bora posvetio bivšoj

11:50

PISAO I NARODNJAKE: Bora je tvorac ovih pesama

10:46

Kojoj ženi je Bora posvetio "Poslednju pesmu o tebi"?

10:43

-Studirala sam jugoslovensku književnost i srpski jezik. Želela sam da budem novinar. Prvi intervju napravila sam za "Studentski list" s glumcem Pavlom Minčićem koji mi je, šaleći se, rekao: "Pusti novinarstvo, ti si za glumicu". Ubrzo posle toga pripremila sam se za prijemni na Pozorišnoj akademiji uz njegovu pomoć. I, primili su me u klasu profesora Josipa Kulundžića, sa Ružicom Sokić, Radmilom Andrić, LJiljanom Marković, Batom Živojinovićem, Nikolom Simićem, Torijem Jankovićem i Acom Aleksovom. Nastavila sam i studije književnosti. Za svaki slučaj- rekla je Đuričićeva.

Rada je otkrila kako je počelo njeno prijateljstvo sa pesnikom Momom Kaporom:

-On je bio na Likovnoj akademiji, a ja na Pozorišnoj, a obe su bile u Knez Mihailovoj, na neizbežnom mestu susretanja. Ali, on je to drugačije objasnio: "Naš prvi susret je bio na Likovnoj akademiji, kad sam ja, čekajući te, popio malo više ruma, pa kad si se, najzad, pojavila, mene su, upravo, iznosili i video sam te iz – žablje perspektive". U poslednjim trenucima Mominog života bila sam pored njegove postelje.- iskreno je započela pa nastavila:

- Drugarica me odvela na "žurku" kod mladog inženjera koji je odlazio na jednogodišnji obilazak nuklearnih elektrana po svetu. Godinu dana kasnije srela sam ga na ulici. Bilo je to uoči 1959. koju smo zajedno dočekali. I u martu smo se venčali! Naša ljubav trajala je 54 godine, sve do marta 2013. godine.

Izgubila je supruga, pa je umela da naglasi da joj nedostaje:

- Nedostaje mi moj glavni životni oslonac, moj suprug Dragoslav. Ali, imam sina Radana i njegovu porodicu. Imam sestru Nadu, prijatelje i, što je vrlo važno, imam još i svoj posao. Nastavljam da živim i da dejstvujem.Najviše se ponosim svojim suprugom, najvažnijim čovekom u mom životu. Bio je izuzetna ličnost, velikog znanja i dela, i velike skromnosti.

Radin muž je bio od velikog značaja za nauku. Dragoslav Popović predvodio je grupu naučnika u Institutu za nuklearne nauke u Vinči koja je sprovodila tajni projekat u oktobru 1958. godine pri kojem bivaju izloženi smrtnonosnoj dozi zračenja nakon čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku "Kiri" u Parizu.

Nuklearna nesreća u Vinči desila se 15. oktobra 1958. godine u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, kada je došlo do curenja radioaktivnog materijala iz prvog nuklearnog reaktora u Jugoslaviji. Za Dragoslava tvrde da je znao da napravi atomsku bombu, ali nikad to nije uradio.