Тијана Призренац је након вишегодишње борбе за замрзнуте ембрионе, након смрти супруга, напокон добила своју битку! Виши суд у Нишу донео је пресуду у њену корист, тачније да ембриони припадају њој и да може да је их искористи у Србији.
Она се огласила на свом X налогу и открила да су ембриони напокон њени.
- Људи, завршила сам "шетњу" по судовима, ембриони су моји - написала је она.
У изјави за Еуронеwс Тијана је истакла да је Виши суд у Нишу потврдио првостепену пресуду коју је донео Основни суд у Лесковцу.
- Потврдили су првостепену пресуду коју је донео Основни суд у Лесковцу да ја имам право да користим наше заједничке ембрионе, да могу сама да наставим започету процедуру овде у Србији, да ми не требају додатне сагласности, тестамент - рекла је Призренац.
Прочитајте још
Тијана није једина која се последњих неколико година бори за замрзнуте ембрионе. Њену судбину дели још најмање тридесетак жена. Камен спотицања за њих био је Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи (БМПО) који каже да је за коришћење замрзнутих ембриона потребна сагласност оба парнера. У овом случају била је потребна сагласност супруга. Такође, у члану 41, стоји да се у процесу ВТО могу користити само ембриони живих давалаца.
Једина опција да сачувају ембриона била је да уђу у судски поступак и тако се боре. Кључни моменат била је пресуда Вишег суда у Београду у корист Ане Младеновић Марковић у фебруару ове године, да замрзнути ембриони припадају њој. Та пресуда ушла је у судску праксу, што значи да све жене које се на суду боре, или планирају да уђу у судски поступак, могу да очекују такав исход.
Пет година борбе
Подсетимо, Тијана Призренац се за своје ембрионе борила откад јој је муж преминуо од рака 2019. године. Она је желела да ембриони остану овде, у Србији.
- Ја тражим да моја клиника спроведе поступак до краја, у Србији. Желим да овде буде извршен и ембриотрансфер. А уколико не буде слуха за измене и допуне закона, после ове пресуде, сви ћемо, од сада па убудуће, користити ову судску праксу, односно победу - казала је раније Тијана.
Упркос томе што је њен супруг у тестаменту оставио генетски материјал, Тијана ни тако не може да добије своје ембрионе.
- Мој супруг је био онколошки пацијент. Изненада је добио леукемију која га је убила кроз 20 дана, умро је пре ембриотрансфера. Клиника је знала за његову историју болести. Захваљујући супругу, направили смо тестамент где се он изјашњава да ми оставља генетски материјал, да могу да наставим даље са тим. Свесна сам где живим и како се споро одвијају ствари, али ја имам рок до следеће године да нешто урадим. Ми у Закону имамо временску одредбу од пет година чувања ембриона. Ово траје већ четири године, што више причам о томе, све више схватам да је ово траума за мене - искрена је Тијана.
(Еуронеwс)