Перо Зубац српски је и југословенски књижевник, преводилац, сценариста и новинар. Аутор је више од педесет књига поезије и двадесет антологија југословенског и светског песништва. Члан је Удружења новинара Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије, у којем је једно време био и потпредседник.

 Током богате и дуге песничке каријере, добили сте велики број награда. Шта тренутне награде за Вас представљају?

- Покушаћу да на питање шта ми нове награде значе не оговорим рутински да ми значе много. У септембру месецу добио три књижевне награде: "Повељу дринских књижевних сусрета у Зворнику" за свеукупно дело, награду "Рамонда сербика"  коју ми је 17.9. у Сићеву уручио градоначелник Ниша Драгослав Павловић, а већ 19. септембра уручена ми је у Приједору награда "Скендер Куленовић –књижевни вијенац Козаре".  Све три за животно дело. Све три награде су ме обрадовале а посебно дани које сам у тим градовима провео а који су ме одвојили од самотњачког и монашког живота у Новом Саду.

Фото: Д. Дозет

 

Пред каквим изазовима је данашњи млади песник?

- Не знам пред каквим је изазовима млади песник данас, вероватно пред истоветним као млади песник у било коме времену.

Како су изгледали Ваши младалачки дани? 

- Сећати се младалачких дана, како рекосте, и лепо је и тужно је. Зависи од дневног расположења.А сећања су битно обележје моје поезије. Па и "Мостарске кише" су сећање. 

Када долази инспирација? 

- Ја пишем у налетима, крене па иде и до целе нове књиге, па стане и не пишем месецима, а некада и по годину и више дана.

Да ли бисте неки стих "Мостарских киша" написали другачије?

- Да ли бих изменио по неки стих у Мостарским кишама питате? Да сам хтео, изменио бих. О, имало би ту шта да се измени, али ту тајну не желим да откријем.

Фото: Д. Дозет

 

Са ким сте најчешће сарађивали, да ли Вам недостаје Добрица Ерић?

- Да ли ми недостаје Добрица Ерић, драги мој пријатељ, питате. И те како. И он, и Антић, и Душко Трифуновић, и Слободан Ракитић и Драгомир Брајковић и Рајко Ного и Милан Ненадић и Батко Мићуновић и могао бих да наставим да тај тужни ред пријатеља на другој обали нажалост дописујем. Али, ево један детаљ: нову књигу песама, после годину и нешто дана паузе, исписујем руком у свеску ђачку у којој су корице портрет Добрице Ерића.

Шта бисте рекли млађем себи сада, песнику почетнику? 

 - Уместо поруке младим песницима, препоручујем да обавезно прочитају "Писмо Рилкеово младом песнику"

БОНУС ВИДЕО: