U razgovoru koji je trajao 45 minuta, Tramp je zapretio da će uvesti carine Danskoj kako bi primorao Frederiksenovu da prihvati njegove teritorijalne ambicije, navode izvori.
Tramp je insistirao da je Grenland od strateškog značaja za SAD, a izvori su otkrili da se tokom razgovora govorilo i o mogućim vojnim merama.
- Bilo je strašno. Tramp je bio veoma čvrst. Bilo je kao hladan tuš. Nekada nam je bilo teško da to shvatimo ozbiljno, ali sada mislim da je ozbiljno i potencijalno veoma opasno - rekao je jedan od visokih zvaničnika.
Trampova opsesija Grenlandom nije nova, ali očigledno ovim razgovorom pokazuje sve veću odlučnost da kontroliše strateški važnu teritoriju koja se nalazi između Evrope i Severne Amerike, a koja je ključna za američki sistem upozorenja na balističke rakete, piše Dejli mejl.
Foto: Profimedia
Pored toga, smatra se da je Grenland bogat resursima retkih zemnih minerala, kao što je uranijum, koji nisu dostupni u SAD. Ovo, u kombinaciji sa geopolitičkim razmatranjima u konkurenciji sa Rusijom i Kinom, čini Grenland izuzetno vrednim u Trampovoj strategiji širenja američkog uticaja na Arktiku.
Pročitajte još
Frederiksen, koja se poslednjih godina zalaže za veću autonomiju Grenlanda, jasno je odbacila Trampove zahteve. U razgovoru je, prema izvorima, istakla da je parlament Grenlanda već doneo jasnu odluku – ostrvo nije na prodaju.
Danci protiv pridruženja Grenlanda Americi
Ogromna većina, odnosno 90 odsto Danaca, protivi se ideji da se Grenland pridruži Sjedinjenim Državama, pokazala je anketa koju je sprovela agencija "Epinion".
Prema ovoj anketi, tri odsto ispitanika podržalo je ulazak Grenlanda u sastav Sjedinjenih Država, a sedam odsto nije moglo ili nije htelo da se izjasni.
Istraživanje je sprovedeno među 1.016 ljudi od 15. do 22. januara.
Sredinom januara agencija za istraživanje javnog mnjenja "Megafon" sprovela je anketu za "TV2", a rezultati su pokazali da je većina Danaca za to da Grenland ostane u sastavu Danske.
Istraživanje koje su ranije ovog meseca sproveli dnevni list "Ju-Es-Ej tudej" i Univerzitet Safolk u Bostonu pokazalo je da se više od polovine Amerikanaca protivi ideji da se Grenland pridruži SAD.
Grenland je bio kolonija Danske do 1953. godine. Ostao je u sastavu kraljevine, ali je 2009. dobio autonomiju sa mogućnošću samouprave i nezavisnih izbora u unutrašnjoj politici.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da Grenland treba da postane deo SAD i naglasio njegov strateški značaj za nacionalnu bezbednost i zaštitu "slobodnog svieta".
Premijer Grenlanda Mute Egede rekao je da ostrvo nije na prodaju. Tramp je istovremeno odbio da obeća da neće koristiti vojnu silu za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom.
Pored toga, Frederiksen je navela da je Danska čvrsto posvećena bezbednosti na Arktiku i predložila jačanje trgovinskih odnosa sa SAD, podsetivši Trampa na zajedničke interese EU i SAD u daljem jačanju ekonomskih veza.
Foto: Profimedia
Međutim, Trampov odgovor na njenu čvrstinu bile su dalje pretnje i zahtevi, pa je situacija ušla u fazu verbalnog sukoba.
- Siguran sam da će Danska popustiti - rekao je Tramp nekoliko sati nakon što je položio zakletvu kao predsednik, potvrđujući svoju posvećenost ostvarivanju američkih interesa na Grenlandu, uprkos jasno izraženim stavovima danske strane.
Ovaj telefonski razgovor je samo poslednji u nizu Trampovih poteza koji odražavaju njegove široke ambicije vezane za širenje američke teritorije i uticaja. Tokom svog inauguracionog govora, Tramp je predstavio SAD kao „naciju u rastu“ koja nastoji da proširi svoju teritoriju. Tokom svoje administracije, Tramp je često govorio o mogućim aneksijama, pa čak i o vraćanju Panamskog kanala pod američku kontrolu.
Iz kabineta danskog premijera saopšteno je da „ne priznaju tumačenje razgovora koje su preneli anonimni izvori“.
BONUS VIDEO:
