Mete ovog napada bile su zgrade saveznog i republičkog MUP-a, koje se nalaze u gusto naseljenom centru grada.
Činjenica koja posebno ledi krv u žilama jeste i da se zgrada jednog od najvećih porodilišta u zemlji nalazi na samo 200 metara od zgrada koje su bile meta NATO bombardovanja. U noći 3. aprila 1999. godine stravične detonacije uznemirile su, verovatno zauvek, 70 beba i njihovih mama.
- Bile su tri jake detonacije, jako blizu! Prvo smo evakuisali bebe, kojih imamo oko 70, isto toliko i porođenih žena i onih koje su danas operisane.
Tako da smo evakuisali sve pacijente u sklonište, da budemo sigurni... - rekla je tada doktorka Miroslava Pervulov, dežurna doktorka u noći 3. aprila 1999. godine, javljala je tada RTV Politika.
Foto: Jutjub printskrin/ArhiVid
Za isti medij govorila je i Danijela Matijašević, žena koja se porodila svega sat vremena pre prvih eksplozija.
Pročitajte još
Foto: Jutjub printskrin/ArhiVid
- Prvo nisam mogla da verujem da se to dešava. Zahvaljujući ovim divnim ljudima (lekarima) i medicinskim sestrama sve je u najboljem redu - rekla je Danijela.
Foto: Jutjub printskrin/ArhiVid
U neverici je bila i glavna sestra Gordana Tasić koja je istakla
- Prvo ne mogu da verujem da se to dogodilo... da se gađaju zgrade toliko blizu naše klinike, našeg porodilišta... Samo smo se bojali za decu. Ako veruju u Boga - neka prestanu - rekla je Gordana.
Foto: Jutjub printskrin/ArhiVid
Podsetimo, NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO posle bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
Države članice NATO su probale da dobiju odobrenje od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za vojnu intervenciju, ali su se time usprotivile Kina i Rusija, koje su nagovestile da će staviti veto na takvu meru. Kao rezultat toga NATO je započeo akciju bez odobrenja UN, a kao razlog je naveo da je u pitanju humanitarna intervencija.
Povelja UN zabranjuje upotrebu sile osim u slučaju odluke Saveta bezbednosti ili samoodbrane od napada u skladu sa Glavom VII pri čemu ni jedan ni drugi uslov nisu bili ispunjeni u ovom slučaju.
Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.
Foto: I. Marinković
NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SR Jugoslaviji da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od trideset do sto milijardi američkih dolara. Konačan broj izgubljenih života zvanično nije usaglašen. Nezvanično se procenjuje da je poginulo između 1200 i 4000 civila i da je ranjeno više od 12.000 lica. Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo više hiljada Albanaca. Napadi su prekinuti 10. juna posle potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu o povlačenju Vojske Jugoslovije i srpske policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj SR Jugoslavija zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom s tim da pokrajina postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugog nealbanskog stanovništva. Računajući ovaj i protekle ratove tokom raspada Jugoslavije, Srbija je postala zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi.
Procene o gubicima NATO veoma variraju. Izvori iz alijanse, sa kojima se kasnije saglasila i jugoslovenska strana, zvanično navode da su tokom bombardovanja oborena svega dva NATO aviona (F-117 i F-16), 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila dok je veliki broj letelica oštećen ili se nakon dejstava srušio.
Nezvanične procene navode znatno veći broj (do oko sto letelica različitih tipova).
BONUS VIDEO:
