Prema Trampovim rečima, zemlje iz celog sveta "apolovale su na Sjedinjene Države da pomognu u oslobađanju njihovih plovila". Dodao je da ti brodovi dolaze "iz regiona koji nisu povezani s aktualnim događajima na Bliskom istoku", kao i da je misiju pratnje nazvao "humanitarnim gestom Sjedinjenih Država i zemalja Bliskog istoka".
Ali, po starom običaju, predsednik SAD-a nije objasnio kako će američke snage delovati u praksi.
Plan je objavljen na njegovoj platformi Istina (Truth Social), a Vol Strit Žurnal je, pozivajući se na zvaničnika izTrampove administracije, izvestio da plan trenutno ne uključuje pratnju američkih ratnih brodova. I drugi mediji imaju slične informacije, a to je da će se mornaričke snage SAD-a nalaziti u blizini, ali neće direktno voditi svako plovilo kroz Ormuski moreuz.
U saopštenju Glavne komande vojske SAD-a (CENTCOM) naglašeno je kako će američka vojska podržati Trampov projekat, uz objašnjenje da će se na taj način obnoviti sloboda plovidbe za komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu.
Foto: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia
- Misija kojom upravlja predsednik podržavaće trgovačke brodove koji žele slobodan tranzit kroz ključni međunarodni trgovinski koridor. Četvrtina svetske trgovine naftom na moru, kao i značajne količine goriva i đubriva prevoze se kroz ovaj moreuz - naveli su iz CENTCOM-a.
Pročitajte još
Podsetimo, danas se pojavila informacija Sjedinjene Američke Države kontrolišu Ormuski moreuz i blokiraju kretanje brodova ka iranskim lukama. Ovo je izjavio američki ministar finansija Skot Besent.
Foto: Depositphoto/PimPamPix
Ratoborni Iranci
Povodom početka ove misije oglasio se i admiral Brad Kuper.
- Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji ključna je za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, dok istovremeno održavamo pomorsku blokadu - poručio je Kuper, komandant CENTCOM-a.
Foto: Depositphotos/daughter
Potpora će uključivati razarače s navođenim raketama, više od 100 kopnenih i morskih aviona, bespilotne platforme i 15.000 vojnika.
Kako se moglo očekivati, Iranci su ratoborno reagovali na Trampovu objavu. Ebrahim Azizi, predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost u iranskom parlamentu, upozorio je da će se svako američko mešanje u Ormuski moreuz smatrati kršenjem primirja.
Slična reakcija stigla je iz tamošnjeg vojnog vrha:
AY-COLLECTION / Sipa Press / Profimedia
- Svaka strana vojna sila, posebno američka vojska, biće napadnuta ako pokuša prići ili ući u Ormuski moreuz - zapretio je komandant centralnog štaba iranskih oružanih snaga, Hatam al-Anbija, prema iranskoj novinskoj agenciji Fars.
Iran smatra američke akcije u moreuzu pretnjom postojećem primirju, ali ostaje da se vidi da li je Teheran spreman da se upusti u novi sukob sa Amerikom i Izraelom. Iako vojno inferiorni, Korpus revolucionarne garde i redovna vojska mogu izazvati velike probleme američkoj mornarici. Naime, Ormuski moreuz je širok samo oko 30 kilometara, a vojna plovila mogu biti napadnuta dronovima, protivbrodskim raketama ispaljenim sa obale, kao i postavljanjem podvodnih mina.
Na ovo su pre oko mesec dana upozorili penzionisani američki admirali, i od tada se gotovo ništa nije promenilo. Tramp je takođe najavio da će Sjedinjene Države odgovoriti „čvrsto“ ako operacija bude poremećena. Ali, dok je mahao štapom, ponudio je šargarepu i otkrio da Sjedinjene Države i Iran trenutno vode „veoma pozitivne razgovore“.
Foto: Jonathan Raa/Sipa USA/Profimedia
- Potpuno sam svestan da moji predstavnici vode veoma pozitivne razgovore sa Iranom i ti razgovori bi mogli dovesti do nečeg veoma pozitivnog za sve - rekao je Tramp.
Saveznici suzdržani
Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof potvrdio je ranije u nedelju za CNN da su dve strane „u pregovorima“. Ovi komentari predstavljaju značajan preokret u odnosu na Trampove izjave u subotu, kada je rekao da Iran „još uvek nije platio dovoljno veliku cenu za ono što je učinio čovečanstvu“.
Foto: Tschaen Eric/Pool/ABACA/Shutterstock Editorial/Profimedia
Saveznici ostaju ravnodušni prema američko-iranskom sporu. Francuski predsednik Emanuel Makron poziva Sjedinjene Države i Iran da ponovo otvore Ormuski moreuz na koordinisan način.
- Ono što želimo pre svega je koordinisano ponovno otvaranje Ormuskog moreuza – to je jedino rešenje za njegovo ponovno otvaranje. Ali nećemo učestvovati ni u kakvoj vojnoj operaciji u okviru koji nam se čini nejasnim - rekao je francuski lider, čija je zemlja, zajedno sa Velikom Britanijom, predvodila napore da se okupi koalicija za ponovno otvaranje moreuza kada se osigura mir.
Mnogo je skeptika. Analiza CNN-a upozorava da američki plan „vođenja“ brodova kroz Ormuski moreuz, koji je najavio Tramp, ostavlja niz pitanja bez odgovora. Podseća se da su tokom takozvanog Tankerskog rata, krajem osamdesetih godina prošlog veka, američki ratni brodovi pratili kuvajtske tankere u Persijskom zalivu.
Na primer, prvi takav konvoj 22. jula 1987. godine imao je dva komercijalna broda u pratnji čak pet brodova američke mornarice i obalske straže.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Samo što SAD sada nemaju dovoljno brodova da organizuju sličnu operaciju, prenosi Jutarnji. Od 24. aprila, američka mornarica je imala 12 razarača na Bliskom istoku, ali ne mogu svi da se obavežu na pratnju. Neki će sprovesti blokadu, dok bi drugi morali da ostanu uz nosače aviona, koje od vazdušnih napada štite upravo razarači.
Međutim, takvih je sve manje.
Podsetimo, Tankerski rat (1984–1988) bio je podsukob u okviru Iračko-iranskog rata, gde su obe strane napadale međunarodne naftne tanere u Persijskom zalivu kako bi onemogućile izvoz nafte protivniku.
Sukob je počeo iračkim napadima na iranske tanere, a Iran je uzvratio napadima na brodove arapskih zemalja koje su pomagale Irak.
Došlo je do međunarodne intervencije, koja je uključivala i aktivnu ulogu SAD.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Tankerski rat se često pominje u kontekstu savremenih tenzija u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, podsećajući na opasnost od sukoba u tom strateški važnom regionu.
BONUS VIDEO:
