Ispod evropske metropole: Podzemni grad za 5 miliona ljudi

Grad ispod grada

Kompleks se gradio decenijama, najprije tokom 1960-ih i 1970-ih, sa ciljem zaštite civilnog stanovništva. Iako mu je primarna namena bila odbrana, danas ovaj prostor funkcioniše kao živahan podzemni grad otvoren za svakodnevnu upotrebu.

Od skloništa do bazena i trgovačkih centara

Brojna skloništa prenamenjena su u višenamenske prostore za kulturne i sportske aktivnosti. Među njima se ističe plivački kompleks Itakeskus, ujedno najveća podzemna plivačka dvorana u Evropi. Tu su i sportske arene, klizališta za hokej na ledu, garaže i trgovački centri.

Jedan od najpoznatijih je Kampi, deo podzemnog grada koji uključuje trgovine, autobuski terminal i parkiralište, a pešačkim je tunelima povezan sa drugim trgovačkim centrima poput Foruma i Rautatientunelija.

Spremni za 72 sata

U slučaju potrebe javni bunkeri mogu se prenameniti u skloništa u roku od samo 72 sata. Većina ih je opremljena zidovima od armiranog betona, sistemima za filtriranje vazduha, zalihama vode i hrane te krevetima na sprat. Takođe imaju rasvetu za hitne slučajeve i komunikacijsku opremu.

Istraživanje helsinškog podzemlja

Pešačka mreža omogućava jednostavan pristup skloništima u bilo kom trenutku. Iako su neki bunkeri zatvoreni za javnost, ovaj živopisni podzemni svet može da se razgleda kroz organizovane ture. Obilaske organiziraju Gradski muzej Helsinkija i nezavisni vodiči, koji posetiocima objašnjavaju istoriju i funkciju mreže, a nude i obilazak rudnika Tytyri.

BONUS VIDEO: