Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
NJegov apel dobio je dodatnu težinu nakon što je Moskva za manje od nedelju dana dvaput zasula Kijev projektilima.
Samit u Ankari Zelenski namerava da iskoristi i za sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Želi da ga uveri da ruski "brutalni" napadi nisu pokazatelj snage, nego slabosti te da je došlo vreme za snažniji međunarodni pritisak na Vladimira Putina kako bi pristao na pregovore o, kako kaže, "dostojanstvenom miru".
Najnoviji ruski napadi dolaze u trenutku kada je Ukrajina poslednjih nedelja znatno intenzivirala sopstvene udare bespilotnim letelicama duboko na ruskoj teritoriji. Mete su rafinerije nafte, vojna postrojenja i energetska infrastruktura, a posledice su sve izraženije nestašice goriva i prekidi snabdevanja električnom energijom.
Uoči početka samita Zelenski je izrazio nadu da će sastanak u Turskoj biti produktivan. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je države članice da "preuzmu svoj deo odgovornosti" i osiguraju Ukrajini sve što joj je potrebno "za odbranu njenog suvereniteta". Pritom je naglasio da Kijev "menja dinamiku na frontu", misleći pre svega na uspešno usporavanje ruskog napredovanja na istoku zemlje, ali i na sve efikasnije napade ukrajinskih dronova na ciljeve duboko u Rusiji.
Foto: Christopher Katsarov/PA Images/Profimedia
Kako ističu zapadni analitičari, poslednjih se nedelja sve češće govori o "prozoru mogućnosti" za Ukrajinu. Ipak, dok se rat bespilotnim letelicama intenzivira, ruski balistički projektili predstavljaju sve ozbiljniji problem za ukrajinsku odbranu. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo svakodnevno objavljuje podatke o broju projektila i dronova koje Rusija lansira, kao i koliko ih je uspelo da presretne. Podaci od ponedeljka pokazali su da je gotovo svaki ruski dron bio oboren, ali kada je reč o balističkim projektilima, situacija je bila znatno lošija.
Pročitajte još
Ukrajina tokom tog napada nije uspela da presretne nijedan balistički projektil. Razlog je jednostavan: takvi projektili lete brzinama od nekoliko hiljada kilometara na sat, a Ukrajina nema dovoljno američkih sistema Patriot ni presretačkih projektila kojima bi mogla da ih zaustavi.
- Potpuno je apsurdno da proizvodnja ni danas nije povećana do nivoa koji je potreban kako bi se ljudi zaštitili od balističkog terora - rekao je Zelenski u ponedeljak u video-poruci. Već mesecima poziva evropske saveznike da Ukrajini ustupe deo svojih zaliha projektila Patriot, ističući da oružje koje stoji u skladištima nikome ne koristi dok u Ukrajini svakodnevno ginu civili.
Foto: PJF Military Collection/Alamy/Profimedia
- Rusija svoju strategiju zasniva na balističkom oružju, a oni koji žele mir moraju da ulažu u zaštitu od balističkih napada - poručio je Zelenski uoči sastanaka u Ankari. Problem je, međutim, što su sistemi Patriot u celom svetu izuzetno traženi, a niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko bi ih bilo dovoljno ako Rusija dodatno pojača raketne napade. Zbog toga Zelenski sve češće govori i o razvoju ukrajinskog sistema protivvazdušne odbrane koji bi, uz pomoć NATO-a, mogao da predstavlja domaću alternativu Patriotu.
Istovremeno, ruski napadi sugerišu da ukrajinski udari duboko na ruskoj teritoriji sve više pogađaju i sam Kremlj. Moskva sada optužuje Kijev za "terorizam" zbog napada dronovima na ruske rafinerije. Zelenski takve optužbe naziva "kampanjom uticaja" kojom Kremlj pokušava da oblikuje međunarodnu percepciju rata, a upravo o tome namerava da razgovara i sa saveznicima u NATO-u.
Cilj ukrajinske strategije jeste da natera Putina na ozbiljne mirovne pregovore pod uslovima koje bi Kijev mogao da prihvati. To, naglašava Zelenski, ne uključuje predaju celog Donbasa, na čemu Moskva i dalje insistira.
Foto: Alexei Kazakov/Zuma Press/Profimedia
Poslednjih meseci Ukrajina je izvela nekoliko posebno simboličnih napada. Sankt Peterburg bio je meta dronova neposredno pre održavanja Putinovog velikog međunarodnog ekonomskog foruma, a potom su usledili napadi i na Moskvu, čiji su snimci eksplozija obišli svet. Najnoviji udar potvrđen je na rafineriji nafte u Omsku, gotovo 2.500 kilometara od ukrajinske granice. To znači da je bespilotna letelica satima letela kroz ruski vazdušni prostor, što pokazuje koliko su ruski sistemi protivvazdušne odbrane zapravo opterećeni.
Ukrajinska strategija pritiska obuhvata i Krim, poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine. Ukrajinski dronovi tamo gotovo svakodnevno gađaju vojnu logistiku, rafinerije i elektrane, što je izazvalo nestanke struje, nestašice goriva i hrane te proglašenje vanrednog stanja.
Zelenski će na samitu NATO-a, ali i u razgovoru sa Trampom, pokušati da dokaže da je Ukrajina preokrenula tok rata te da bi, uz dodatnu zapadnu pomoć, mogla da prisili Rusiju na ozbiljne mirovne pregovore. Tramp poslednjih nedelja pokazuje više razumevanja za ukrajinsku poziciju, premda je ove nedelje čak 90 minuta telefonski razgovarao sa Vladimirom Putinom, koji je tako prvi imao priliku da iznese svoju verziju razvoja rata.
Foto: Drew ANGERER/AFP/Profimedia
U Kijevu se pre svega nadaju brzom završetku sukoba – bilo snagom, bilo diplomatijom – pre nego što zemlju pogodi još jedna teška ratna zima. Ipak, kako će Zelenski poručiti saveznicima u Ankari, za to je nužno dobiti veći broj presretačkih projektila koji mogu da zaštite ukrajinske gradove od ruskih balističkih napada.
BONUS VIDEO:
