Zašto je Tramp iznenada obustavio napade na Iran?

Od tada Vašington nije izveo nijedan novi napad na Iran, što je dovelo i do obustave iranskih odmazdnih udara na američke vojne baze i infrastrukturu u zemljama regiona.

Foto: Sunshine Seeds/Alamy/Profimedia

 

Iako predsednik SAD Donald Tramp to negira, američki mediji navode da bi Vašington mogao da se suočava sa nedostatkom presretačkih raketa za protivvazdušnu odbranu, dok istovremeno raste pritisak na obe strane da diplomatiji pruže još jednu šansu zbog sve većih uloga.

Šta znamo o razlozima zbog kojih su SAD obustavile napade i šta se dešava na diplomatskom planu?

 

 

Kakva je trenutna situacija?

Uprkos naglom prekidu razmene udara, Ormuski moreuz – ključni plovni put koji je postao jedno od najvećih žarišta ovog sukoba – i dalje je zatvoren.

Iranska državna televizija IRIB izvestila je da je šest brodova u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak pokušalo da prođe – nelegalnom i nebezbednom rutom – u južnom delu Ormuskog moreuza, nakon što su isključili navigacione i pozicione sisteme.

Prema tim navodima, jedan brod je doživeo nesreću čiji uzrok nije saopšten, dok su se ostali vratili u Persijski zaliv pod – odlučnim iranskim upravljanjem. Naveden je i zvaničnik koji je optužio američku vojsku da je – isprovocirala – brodove da koriste neovlašćenu rutu.

Foto: Depositphoto/PimPamPix

 

Istovremeno, prestali su iranski odmazdni napadi na američke vojne ciljeve i infrastrukturu u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu.

– Naša strategija je u suštini bila odmazda. I mi smo obustavili naše odmazdne operacije – izjavio je portparol iranske vojske Mohamad Akraminija.

Svetske cene nafte pale su za oko četiri odsto nakon što su SAD i Iran prekinuli razmenu raketnih udara, što je podstaklo očekivanja da bi diplomatsko rešenje ponovo moglo da bude moguće.

Američka vojska je u subotu saopštila da njena pomorska blokada iranskih luka, uključujući i one u Ormuskom moreuzu, – ostaje u potpunosti na snazi –, ali nije navela zbog čega je Vašington posle 13 noći eskalacije obustavio napade.

 

 

Koje tenzije i dalje postoje?

Najveće žarište, koje je direktno dovelo do nastavka udara pre dve nedelje, jeste Ormuski moreuz, koji je Iran praktično zatvorio za međunarodni pomorski saobraćaj ubrzo nakon što su SAD i Izrael započeli napade na Teheran 28. februara.

Iran trenutno sa Omanom, čije se teritorijalne vode takođe prostiru kroz moreuz, razmatra predloge za njegovo ponovno otvaranje kroz model zajedničkog upravljanja. Ipak, nije poznato da li bi takav dogovor bio prihvatljiv Donaldu Trampu i državama Saveta za saradnju zemalja Zaliva.

Prema memorandumu o razumevanju koji su SAD i Iran potpisali 17. juna, moreuz je trebalo da bude otvoren najmanje 60 dana tokom mirovnih pregovora. Međutim, dve strane nisu uspele da se dogovore oko toga ko ima konačnu kontrolu nad plovnim putevima i kojim pravcima brodovi treba da se kreću.

To je dovelo do iranskih napada na brodove koji su koristili – pogrešne – rute, a zatim i do Trampove odluke da obnovi vazdušne udare.

Tenzije su se u međuvremenu prelile i na druge važne pomorske pravce

Plovidba kroz moreuz Bab el Mandeb, na ulazu u Crveno more, usporena je nakon napada Huta na brodove kod jemenske obale i proglašenja pomorske blokade najveće članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva, pokazuju podaci analitičke platforme Kpler.

Istovremeno, ukrajinski napad na iranski brod u Kaspijskom moru dodatno je podigao tenzije. Poginuo je najmanje jedan iranski mornar, nakon čega je Teheran pozvao ukrajinske diplomate i optužio Kijev za – neprijateljski i kriminalni čin.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su dalekometne rakete gađale brodove koji su prevozili vojni teret povezan sa Iranom, optužujući Rusiju da pomaže iransku vojnu kampanju protiv SAD.

Još jedno veliko žarište je Liban, gde Izrael od početka marta kontroliše oko petine teritorije te zemlje.

Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei poručio je da je mir između Teherana i Vašingtona moguć samo ako Izrael prekine napade na Liban, gde tvrdi da gađa uporišta Hezbolaha.

– Iran je očuvanje teritorijalnog integriteta Libana i bezuslovni prestanak agresije cionističkog režima postavio kao glavni uslov za svaki sporazum kojim bi bio okončan nametnuti rat protiv agresivnih Sjedinjenih Američkih Država – napisao je na društvenoj mreži Iks.

 

 

Zašto su SAD sada obustavile napade?

Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc izjavio je za televiziju En-Bi-Si njuz da pauza u napadima treba da pomogne razgovorima dve strane.

– Ono što predsednik sada radi jeste da razgovorima da malo prostora. Pregovori su u toku – rekao je on.

Iransko-američki ekonomista Nader Habibi ocenio je za Al DŽaziru da je povratak sukoba pre dve nedelje izvršio ogroman pritisak na svetsku ekonomiju, a cene sirove nafte skočile su za više od 20 odsto i premašile 100 dolara po barelu.

Prema njegovim rečima, upravo je to jedan od glavnih razloga zbog kojih su SAD obustavile napade.

– Trampova administracija bila je pod pritiskom sa svih strana, kako unutar zemlje, tako i od međunarodnih partnera, da pronađe rešenje. Nedavni američki napadi nisu izvršili dovoljan pritisak da promene iransku politiku i primoraju Teheran da prihvati američke zahteve – rekao je Habibi.

On je dodao da su iranski napadi na zemlje Zaliva naneli ogromnu ekonomsku štetu saveznicima SAD, što je predstavljalo dodatni problem za Vašington.

S druge strane, američka pomorska blokada i sankcije ozbiljno su pogodile iransku ekonomiju.

– U Iranu su se formirali kilometarski redovi za benzin i dizel, a američki napadi oštetili su mostove, železnicu i drugu infrastrukturu – naveo je Habibi.

Prema njegovim rečima:

– Obe strane sada imaju motiv da traže dogovor, jer su troškovi sukoba ogromni, a nijedna nije uspela da primora drugu na kapitulaciju.

Direktor programa za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi Ali Vaez ocenio je za Al DŽaziru:

– Dve nedelje borbi podsetile su i Vašington i Teheran da eskalacija povećava cenu sukoba, ali ne donosi rešenje. Nada je da će Iran i Oman uspeti da pronađu formulu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza koju će prihvatiti sve zainteresovane strane.

– Taj jaz može biti premošćen jedino povratkom na memorandum o razumevanju i otklanjanjem njegovih nejasnoća – dodao je on.

Katar, Egipat i Pakistan, zajedno sa drugim posrednicima, rade na novom prekidu vatre i nedavno su predložili desetodnevnu pauzu u borbama.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bagaei izjavio je za austrijsku televiziju ORF da posrednici razmenjuju poruke između Teherana i Vašingtona, ali je dodao da je Iran, uprkos dosadašnjim diplomatskim naporima, bio – izdan.

 

 

Da li SAD ostaju bez naoružanja?

Američki mediji prenose da Vašingtonu ponestaje presretačkih raketa sistema Patriot i druge municije za protivvazdušnu odbranu raspoređene na Bliskom istoku.

Portal Aksios naveo je da je predsednik Združenog generalštaba general Den Kejn upozorio ministra odbrane Pita Hegseta i predsednika Trampa da bi nedostatak raketa mogao da ugrozi sposobnost zaštite američkih snaga i saveznika.

Američka vlada je prošle nedelje saopštila da je u ratu protiv Irana poginulo najmanje 18 američkih vojnika, a ranjeno 482. Međutim, Pentagon je kasnije broj poginulih smanjio na 14.

Tramp je odbacio navode o nestašici municije.

– Imamo daleko više municije nego bilo ko na svetu i daleko više nego što nam je potrebno – rekao je za list Volstrit žurnal.

Posle obustave napada u petak, Tramp je novinarima poručio:

– Postoji vojno rešenje – da nastavimo ovim tempom ili čak još snažnije i uništimo sve što imaju. Ali postoji i pametnija strategija – postići dogovor. A oni žele dogovor.

Ipak, brojni stručnjaci smatraju da je upravo sve manja zaliha naoružanja jedan od glavnih razloga zbog kojih je Vašington u ovom trenutku obustavio vazdušne udare.

(Aljazeera)

BONUS VIDEO