Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
U novembru je ova penzionisana medicinska sestra dobila rok od samo četiri nedelje da napusti Švedsku, tri godine nakon smrti supruga, što joj je izazvalo ogroman stres. Nakon što je ostala udovica, preselila se sa psom u manji stan u Hamarou kako bi bila blizu sina, unučadi i suprugovog groba. Kaže da se zbog cele situacije ponekad oseća potpuno slomljeno.
- Neverovatno je što me u ovim godinama izbacuju iz zemlje u kojoj živim toliko dugo, a nisam napravila apsolutno ništa pogrešno - rekla je Tomas.
- Nemam policijski dosije, nikakve saobraćajne kazne, ništa. Živela sam od sopstvenih sredstava. Mislim da niko nije ni pogledao moj slučaj. Da je reč o njihovoj porodici ili majci, sigurno ne bi hteli da se nađu u ovakvoj situaciji.
Dodala je:
- Nisam mlada. Sama pomisao da bih morala da putujem amo-tamo kako bih posetila sina, unučad i suprugov grob... to je užasno kada čovek malo bolje razmisli.
Pročitajte još
Odbijen zahtev uprkos okolnostima
NJen suprug Gvin umro je 2023. godine od raka. Tek su godinu dana ranije, 2022., tokom povratka iz posete drugom sinu u Brajtonu, prvi put saznali da je trebalo da podnesu službeni zahtev za ostanak u Švedskoj nakon Bregzita. Tomas kaže da je njen suprug bio izuzetno pedantan i pratio sve vesti važne za Britance u Švedskoj, te je vodio svu kućnu administraciju. Uverena je da bi podneo zahtev da je znao za tu obavezu.
Iako sporazum o povlačenju između Ujedinjenog Kraljevstva i EU dozvoljava naknadne prijave, zahtev gospođe Tomas odbijen je 2024. godine. Vlasti su smatrale da nije dokazala opravdane razloge za kašnjenje. Odbijen je i njen kasniji zahtev za boravak prema nacionalnim zakonima o imigraciji. Uz pomoć advokata koji rade besplatno, sada se žali višem sudu.
- Gvinova smrt bila je najgora stvar koja mi se dogodila. Bili smo u braku 55 godina, bio mi je najbolji prijatelj i sve mi je značio. Ali to je bio kraj. Ovo je sad nepodnošljiva neizvesnost. Užasno je. Nisam mlada. Već sam se jednom selila iz kuće u stan – i sad bih trebalo ponovo da selim i tražim novi dom? Umreću pre nego što se ponovo smestim.
Britanski zvaničnici pozivaju na saosećanje
Piter Kajl, bivši sekretar za privredu i parlamentarni zastupnik, izjavio je da je ovaj slučaj duboko zabrinjavajući. Za Gardijan je rekao:
- Iako su odluke o imigraciji u nadležnosti švedskih vlasti, oduvek smatram da se prema pravima britanskih državljana koji su koristili pravo na slobodno kretanje pre Bregzita treba odnositi pravedno i saosećajno.
Pozivao je Švedsku da preispita njen slučaj i poručio da se nada da će vlasti pažljivo razmotriti sve okolnosti, uključujući njen dugogodišnji boravak u Švedskoj, porodične veze i humanitarne činioce. Britansko Ministarstvo spoljnih poslova (FCDO) takođe je izrazilo zabrinutost, ne samo zbog slučaja Tomas, već i zbog opšte striktnog stava Švedske prema Britancima koji tamo žive od pre Bregzita.
Foto: Depositphotos/Alexandra Lande
Švedska statistika znatno odskače od proseka EU
Podaci Eurostata pokazuju da Švedska ima najveći broj deportacija Britanaca povezanih s Bregzitom. Od 2021. godine nalog za napuštanje zemlje dobilo je 2500 Britanaca, što čini trećinu svih takvih naloga izdatih u celoj Evropskoj uniji. Prema godišnjem izveštaju Evropske komisije o provođenju sporazuma, u Švedskoj je odbijeno gotovo 4000 od 14.200 podnesenih zahteva za boravišni status.
Za poređenje, Bugarska, sa sličnim brojem podnosilaca zahteva od oko 16.000, odbila je samo pet osoba. Belgija je od 13.000 zahteva odbila njih 605. Analiza britanskog FCDO-a pokazuje da stopa odbijanja u Švedskoj iznosi 27,5 posto, što je tri puta više nego u bilo kojoj drugoj članici i znatno iznad proseka EU, koji se kreće između 3 i 4 posto.
Izvori iz britanske vlade navode kako veruju da Švedska primenjuje znatno stroži pristup od ostalih, zbog čega se pojedincima u praksi najčešće ne uvažavaju opravdani razlozi.
Objašnjenje švedske agencije
Član 18. sporazuma o povlačenju dozvoljava kasne prijave ako postoje opravdani razlozi. Međutim, portparol švedske agencije za migracije, Migrationsverket, pojasnio je njihov stav.
- U izuzetnim okolnostima i dalje je moguće podneti kasni zahtev. Podnosilac mora pismeno da objasni zašto nije mogao da podnese zahtev u propisanom roku. Sama činjenica da neko nije znao za obavezu prijave, sama po sebi, ne smatra se dovoljnim obrazloženjem - izjavio je portparol.
BONUS VIDEO:
