Plivala do Španije i utopila se: Nije znala - viza odobrena

Trener kluba kaže da je obožavala treninge, koji su se održavali utorkom na terenu, a četvrtkom na plaži blizu Tetuana na severu Maroka, gde je 26-godišnjakinja živela sa porodicom.

Ipak, od igranja u ženskoj fudbalskoj ligi u Maroku nije moglo da se živi. Za pobedu bi dobila oko 260 dirhama, što je otprilike 25 evra, a za poraz ništa. To nije bilo dovoljno za izdržavanje majke, dvoje braće i sestara i ostale rodbine, pogotovo jer joj je otac umro kad je imala 12 godina.

Zbog toga je uz fudbal radila i na najstarijem groblju u Tetuanu. Čistila je grobove i prodavala posetiocima stručke bosiljka, poznatog kao rajhan, koji se u muslimanskoj tradiciji povezuje sa blagoslovom za pokojnike.

- Sanjala je da će preko fudbala stići do Evrope - kaže njena majka DŽamila.

Umesto toga, Faten je sahranjena na groblju na kojem je radila. Utopila se 30. jula dok je pokušavala da prepliva iz Maroka do Seute, španske enklave nedaleko od Tetuana.

Prema podacima organizacije za prava migranata Caminando Fronteras, Faten je bila jedna od najmanje 141 osobe koje su poginule tokom masovnog prelaska na špansku teritoriju u severnoj Africi prošlog meseca. Veruje se da je većina stradalih, koji su se utopili ili su bili zgnječeni na kopnenoj granici, imala manje od 35 godina.

Ove smrti dogodile su se manje od godinu dana nakon niza protesta mladih širom Maroka, najvećih od Arapskog proleća 2011. godine. Protestanti su kritikovali nedovoljna ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, dok se istovremeno troši na skupe stadione jer se zemlja priprema za suorganizaciju Svetskog prvenstva 2030. sa Španijom i Portugalijom.

Za Maroko je Svetsko prvenstvo postalo simbol nacionalne ambicije, ali je podstaklo i oštre rasprave o prioritetima države. Prošle godine je gotovo 40 posto mladih u dobi od 15 do 24 godine bilo nezaposleno. Oni koji i nađu posao često rade za niske plate, s obzirom na to da minimalna bruto plata u privatnom sektoru iznosi oko 300 evra mesečno.

- Kao i Faten, mnogi moji prijatelji i ja ne možemo da nađemo posao u svojoj zemlji. Ovde je teško graditi budućnost - kaže Simo, 20-godišnjak koji se nedavno vratio u Maroko nakon pokušaja prelaska u Seutu.

Poziv iz konzulata i dvostruka tragedija

DŽamila priča da je njena ćerka sanjala o napredovanju i ozbiljnim treninzima, što joj porodica nije mogla priuštiti. Priseća se jutra 30. jula, kada je primila telefonski poziv. S druge strane linije tražili su Faten.

- Ne, ja sam njena majka - odgovorila je. Službenik joj je tada rekao da je Faten odobrena španska viza i da treba da dođe u konzulat u Tangeru sa ličnom kartom kako bi je podigla.

Majka kaže da nije ni znala da je njena ćerka podnela zahtev, a pogotovo joj nije jasno zašto je, ako je već čekala odgovor, odjednom odlučila da rizikuje život i pokuša da pređe u Seutu morskim putem. Veruje da je Faten možda neslužbenim putem pokušavala da dobije vizu i nije očekivala da će joj biti odobrena. Ne zna o kakvoj se vizi radilo niti kuda je tačno planirala da otputuje.

Poslednjih nedelja, kaže, ćerka joj je postala neobično tiha, tužna i povučena.

- Delovala je odsutno - priča DŽamila.

Nakon što je Faten nestala, porodica ju je tražila celu noć. Na kraju je pred kuću došao mladić koji ih je pitao da li je nosila trenerku. Rekao im je da je tokom prelaska udarila glavom.

DŽamila nije imala snage da uđe u prostoriju sa telima poginulih.

- Nisam želela da mi se ta slika ureže u pamćenje - kaže. Telo je identifikovala njena sestra.

Tragedija porodice time nije završena. Nakon što je saznala da je Faten pokušala da pređe granicu, DŽamila je otkrila da je otišlo i njeno dvoje druge dece. Najstariji sin uspeo je da dođe do Seute i javio joj se, ali majka još uvek čeka vesti o 14-godišnjoj ćerki, za koju se takođe veruje da je stigla na špansku teritoriju.

- Sada sam ostala sama, bez dece - zaključuje.

Gardijan

BONUS VIDEO