Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Svinjetina je nezaobilazan deo ishrane u mnogim domaćinstvima. Priprema se na brojne načine - pečena, punjena ili kuvana, a na trpezi može da se nađe kao ceo prase, sočni but, plećka ili vrat. Ipak, mnogi se pitaju gde je najbolje kupiti meso - u prodavnici ili uložiti malo više truda i nabaviti ga od proverenog domaćeg proizvođača, odnosno sa seoskog domaćinstva.
Kada se u kuhinji nađe meso koje je stiglo sa manjeg domaćinstva, razlike između domaće i industrijski proizvedene svinjetine mogu postati vidljive već na prvi pogled, čak i pre nego što meso završi u rerni ili na tanjiru.
Očigledna razlilka
Jedno sasvim obično porodično iskustvo pokazalo je koliko svinjski but nabavljen sa malog domaćinstva može da se razlikuje od onog kupljenog u supermarketu. Prema tom poređenju, razlika je bila očigledna već nakon odmrzavanja, bez potrebe da se meso uopšte proba.
"Pripremala sam klasičan nedeljni porodični ručak sa svekrom i svekrvom. Kupila sam meso, svinjetinu, u jednom našem supermarketu koji ima mesaru. Bio je to svež i lep komad buta koji sam nameravala da ispečem. Međutim, svekar mi je, kada su došli kod nas ujutru pre ručka, doneo i komad svoje domaće svinjetine. Kada sam počela da ih pripremam i stavila komade mesa jedan pored drugog, razlika je bila drastična. Tačno se videlo koje je meso iz prodavnice, a koje domaće. Domaće meso je bilo grublje, nije bilo sjajno, glatko niti vizuelno ujednačeno, struktura nije bila savršena kao kod kupovnog“, ispričala je Ivana, čitateljka portala Dnevno.hr.
Foto: Depositphotos/qwartm
Domaća svinjetina ne izgleda savršeno, ali je u tome njena posebnost
Pročitajte još
Takvo meso ne ostavlja utisak proizvoda koji je oblikovan tako da izgleda savršeno. Nije potpuno glatko, sjajno niti vizuelno ujednačeno. Naprotiv, može delovati grublje, sirovije i autentičnije.
Upravo se takav izgled povezuje sa mesom životinja koje su imale više mogućnosti za kretanje i hranile se drugačijom hranom. Način uzgoja može ostaviti trag na strukturi mesa, što se u pojedinim slučajevima može uočiti i golim okom.
Drugim rečima, domaća svinjetina ne pokušava da se uklopi u ideju vizuelnog savršenstva kakvo se često očekuje od proizvoda na policama. NJene nepravilnosti deo su izgleda i mogu ukazivati na drugačiji način uzgoja i proizvodnje.
Foto: Depositphotos/qwartm
Svinjski but iz supermarketa izgleda kao proizvod iz kataloga
Sa druge strane, svinjski but kupljen u supermarketu može ostaviti potpuno drugačiji utisak. Boja je svetlija i znatno ujednačenija, gotovo bez vidljivih prelaza između različitih nijansi. Masne žilice često su tanje i pravilnije raspoređene, dok vlakna na prvi pogled mogu delovati mekše i bez izraženih nepravilnosti.
Prema iskustvu iz ovog poređenja, razlika se primetila već pri prvom sečenju. Kupovno meso pokazalo se tvrđim od domaćeg, dok je njegova unutrašnjost bila gotovo potpuno jednolična.
Takav izgled može ostaviti utisak proizvoda koji je prvenstveno oblikovan tako da bude vizuelno privlačan i prepoznatljiv kupcima. Kod industrijski proizvedenog mesa nastoji se postići što veća ujednačenost boje, strukture i izgleda kako bi proizvod iznova izgledao slično, uredno i besprekorno.
Upravo zato svinjetina iz prodavnice, barem na prvi pogled, može izgledati gotovo kao da je pripremljena za katalog. Sve deluje pravilnije i kontrolisanije, dok kod domaćeg mesa postoje veće prirodne varijacije.
Foto: Depositphotos/bhofack2
Vizuelne nepravilnosti ne znače automatski lošiji kvalitet
Domaće meso ne prati ista pravila izgleda kao industrijski proizveden proizvod. NJegova boja, raspored masnoće i struktura mogu se razlikovati od komada do komada. Nije savršeno ujednačeno i teško može da se takmiči sa industrijskim proizvodima kada je reč isključivo o estetici.
Ali upravo te razlike i nepravilnosti mogu biti deo onoga što otkriva njegovo poreklo. Prirodna hrana ne mora da izgleda savršeno da bi bila kvalitetna, a vizuelna neujednačenost sama po sebi nije znak da je proizvod lošiji.
Ipak, ne treba zanemariti jednu važnu činjenicu. Industrijska proizvodnja mesa podrazumeva organizovan i sistematski nadzor, odnosno kontrolu proizvoda. Zato kupovina mesa od malih proizvođača zahteva dodatni oprez.
Kod kupovine od malih proizvođača veterinarska kontrola je ključna Foto: Depositphotos/IuriiSokolov
Bez obzira na privlačnost domaće proizvodnje, pri kupovini mesa od malih proizvođača uvek treba proveriti njegovo poreklo i zatražiti dokaz da je obavljena odgovarajuća veterinarska kontrola. Domaći uzgoj sam po sebi nije dovoljan razlog da se bezbednost mesa uzme zdravo za gotovo.
Najvažnije je zato kupovati od proverenih proizvođača i ne zanemariti zdravstvenu ispravnost proizvoda. Razlika između domaće i industrijski proizvedene svinjetine može biti vidljiva u boji, vlaknima, rasporedu masnoće i opštem izgledu, ali bezbednost hrane mora ostati prioritet bez obzira na to odakle meso dolazi.
Ovo jednostavno poređenje svinjskog buta sa malog domaćinstva i onog kupljenog u supermarketu još jednom pokazuje da prirodna i domaća hrana ne mora biti savršena na prvi pogled da bi bila kvalitetna.
Ponekad upravo nepravilna boja, izraženija vlakna, vidljive žilice i drugačija struktura mogu da podsete da hrana ne mora da izgleda kao proizvod iz kataloga.
A možda su upravo te male vizuelne nesavršenosti ono što nam najviše govori o tome šta zaista stavljamo na svoj tanjir.
BONUS VIDEO:
