"U ratu ste kad vas napadnu! Mi smo u ratu!" Nikad veće napetosti između SAD i Kanade

Reč je o presedanu jer je Vašington prvi put u 80 godina posegao za članom 338 Zakona o carinama iz 1930, odnosno odredbom koja predsedniku dozvoljava uvođenje carina kada utvrdi da druga država diskriminiše američku trgovinu.

Za razliku od dosadašnjih mera, ove se ne mogu zaobići ni robom koja je usklađena sa sporazumom o slobodnoj trgovini CUSMA (naslednikom NAFTA-e), što je dosad bio svojevrsni sigurnosni ventil za kanadske izvoznike.

Kanada u ratu

Kanadski premijer Mark Karni odgovorio je oštro.

Nove carine nazvao je "pogrešnom procenom", okrivivši za slom pregovora "neekonomske" i "nepravedne" zahteve Trampove administracije i najavio je da će Kanada od 8. septembra uzvratiti "dolar za dolar".

Protivmere će obuhvatiti čelik, mlečne proizvode, kućne aparate, poljoprivrednu opremu, celulozu, papir i elektroniku. Na novinarsko pitanje da li je ovo trgovinski rat, Karni je bio nedvosmislen: "U ratu ste kad vas napadnu. Mi smo napadnuti."

Pročitajte još

Počeo trgovinski rat: Kanada uzvraća Americi

07:45

DŽil o debati 2024: Bajdenu nešto sipali u piće? "Ko zna"

08:49

Meloni o svađi sa Trampom: "Mislila sam da će biti lakše"

17:31

"Bajden umire, trudim se da odbacim negativne misli"

08:30

Otišao je i korak dalje, ocenivši da su nove carine osmišljene da povrede i podele Kanadu, dok je Beloj kući poručio da SAD ekonomsku integraciju dveju zemalja koristi kao oružje.

Da bi se razumela težina trenutka, treba se vratiti na sam početak Trampovog drugog mandata. Već 20. januara 2025, na dan inauguracije, potpisao je memorandum kojim je od članova kabineta zatražio procenu "nezakonitih migracionih tokova i tokova droge" iz Kanade, Meksika i Kine.

Dve nedelje kasnije, 1. februara, usledio je prvi udarac: 25 odsto carine na kanadsku i meksičku robu te 10 odsto na energente. Mera je formalno opravdana proglašenjem vanrednog stanja zbog krijumčarenja fentanila i ilegalne imigracije, iako je promet fentanila preko kanadske granice statistički zanemarljiv u odnosu na meksičku.

Otava je uzvratila carinama na robu vrednu 30 milijardi dolara, koje su se u roku od tri nedelje proširile na 155 milijardi.

Sudovi su delimično zaustavili Trampa

Retorika je od početka bila jednako oštra koliko i trgovinska politika. Tramp je tada premijera DŽastina Trudoa počeo javno da naziva "guvernerom" te otvoreno sugerisao da bi Kanada trebalo da postane 51. američka savezna država.

Ta je pretnja suverenitetu, više nego same carine, u Kanadi izazvala talas nacionalnog besa koji je odigrao ključnu ulogu u iznenađujućem povratku Liberalne stranke na vlast početkom 2025, nakon što je Karni nasledio Trudoa.

Kroz 2025. carine su se širile sektor po sektor: u aprilu su uvedene 25-procentne carine na automobile, u junu 50-procentne na sav uvezeni čelik i aluminijum, u avgustu dodatnih 35 odsto na niz kanadske robe.

Uporedo, pravosudni sistem SAD-a delimično je ograničio Trampovu politiku budući da su savezni sudovi poništili deo najoštrijih carina, ocenivši da je pozivanje na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) neustavno.

Vrhovni sud SAD-a u februaru ove godine presudom 6–3 potvrdio je da se taj zakon ne može koristiti za ovakve opsežne carinske mere.

Kanadski gubici

Uprkos tome odnosi su se stalno vraćali u krizni modus.

Trgovinski rat više nije apstraktna spoljnopolitička tema nego opipljiva ekonomska činjenica za obe strane, iako je udar znatno teži za Kanadu, s obzirom na to da oko tri četvrtine kanadskog izvoza tradicionalno odlazi u SAD.

Kumulativni gubitak od 109.000 radnih mjesta u prva dva mjeseca 2026. dodatno je opteretio tržište rada, dok je stopa nezaposlenosti u 2025. u proseku iznosila 6,8 posto, nakon što je u trećem tromesečju dosega vrhunac od 7 posto.

Sektori izravno pogođeni carinama osetili su udarac najjače: pad proizvodnje aluminija je 15,5 posto, proizvodnje karoserija i prikolica 11,6 posto, dok je izvoz čelika pao 25 posto.

Nova analiza objavljena odmah nakon poslednje eskalacije procenjuje da bi gubitak povlašćenog pristupa tržištu na otprilike 17,7 do 20 milijardi dolara kanadskog izvoza mogao da dovede do gubitka blizu 90.000 radnih mesta i dodatnog rasta nezaposlenosti za 0,4 procentna boda, uz usporavanje rasta BDP-a za 0,2 do 0,3 posto.

Ekonomisti pritom upozoravaju da se šteta širi izvan direktno pogođenih grana. Majkl Davenport iz Oksford Ekonomiksa ranije je opisao stanje na kanadskom tržištu rada kao iznenadan povratak stvarnosti, uz privredu koje je dosad izbegla recesiju, ali uz rizike koji stalno rastu.

Za običnog građanina to znači više cene za uvoznu robu (piće, mlečne proizvode, građevinski materijal), neizvesnost radnih mesta u proizvodnim regionima poput Ontarija i Kvebeka gde su koncentrisane čeličane, tvornice aluminija i automobilska industrija te opipljivu promenu potrošačkih navika.

Bojkot američke robe koji traje od početka 2025. postao je trajna društvena pojava, a ne kratkotrajna reakcija. Istodobno, sami novi udari carina verovatno neće značajnije pogoditi američke potrošače, koji su već pod pritiskom visokih cena goriva, no veći je problem ponovno rasplamsavanje celog trgovinskog rata.

Okretanje drugim tržištima

Sledeća ključna prekretnica je 8. septembar, kada stupaju na snagu kanadske protivmere. Realno je očekivati da će Vašington na njih odgovoriti novom rundom pritisaka s obzirom na obrazac ponašanja u proteklih 18 meseci – svaka kanadska protivmera dosad je izazvala novu pretnju ili stvarnu eskalaciju s američke strane.

Analitičari upozoravaju da bi ovaj krug mogao da bude drugačiji od pređašnjih zastoja jer Karni ovog puta otvoreno pominje rat, a ne privremeni nesporazum, što otežava brzi povratak za pregovarački sto a da jedna od strana politički ne "izgubi obraz".

Dugoročnija posledica na koju upozorava sve više ekonomista jeste strukturno preusmeravanje kanadske trgovine dalje od SAD-a – prema Evropskoj uniji, Aziji i, paradoksalno, Kini.

Kanadsko ministarstvo finansija izveštava da je izvoz robe izvan SAD porastao za oko 36 posto od 2024, a realni izvoz roba porastao je 6,5 posto (na godišnjem nivou) u drugoj polovini 2025, ponajviše zahvaljujući sektorima izvan dosega carina.

To sugeriše da bi, čak i u slučaju konačnog primirja, "stari" model duboke ekonomske integracije SAD-a i Kanade mogao da bude trajno oslabljen.

Politički rizik dodatno komplikuju i predstojeće revizije CUSMA sporazuma, koji ulazi u godišnji ciklus preispitivanja, a Tramp je već ranije javno doveo u pitanje njegovu relevantnost za svoju administraciju.

Ako se pregovori o obnovi sporazuma isprepletu s trenutnom krizom poverenja, moguće je da se Kanada i SAD nađu u dužem periodu strukturne neizvesnosti nego u bilo kom trenutku otkako je CUSMA/USMCA uopšte potpisan 2018/2020. godine – s ozbiljnim posledicama za investicionu klimu s obe strane granice, ne samo za trenutno pogođene sektore.