Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
LJudi koji zarađuju novac proizvodnjom sadržaja za odrasle mogu da prijave prihod i plate porez državi, ali ih istovremeno zbog samog sadržaja koji proizvode može sačekati krivični postupak.
Upravo je taj paradoks otvorio pitanje koje je dobilo i značajnu ekonomsku dimenziju – ako industrija već postoji i donosi milione dolara, zašto je država ne bi legalno oporezovala?
Kako piše „The Wall Street Journal“, ukrajinske vlasti pokušavaju da povećaju poreske prihode u trenutku velikih budžetskih izdataka.
Foto: Depositphoto/AndrewLozovyi
Milioni dolara već prolaze kroz „OnlyFans“
Razmere tržišta više nisu zanemarljive.
Prema podacima koje prenosi „The Wall Street Journal“, oko 7.900 Ukrajinaca zaradilo je tokom 2023. godine više od 131 milion dolara preko platforme „OnlyFans“.
Pročitajte još
Ne odnosi se ceo taj iznos nužno na pornografski sadržaj, ali brojka pokazuje koliki novac već cirkuliše kroz digitalnu ekonomiju sadržaja za odrasle.
Ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak, jedan od zagovornika promene zakona, procenjuje da bi legalizacija i oporezivanje ove industrije mogli da donesu državi čak 25 miliona dolara godišnje.
25 miliona dolara za 30.000 dronova
Železnjak potencijalni prihod ne predstavlja samo kao poresku stavku, već ga prevodi i u konkretnu državnu potrošnju.
Prema njegovoj računici, 25 miliona dolara moglo bi da bude dovoljno za nabavku oko 30.000 dronova.
Pitanje zato više nije samo da li država treba da dozvoli proizvodnju sadržaja za odrasle, već i da li ima ekonomskog smisla da goni industriju koja već postoji, umesto da je reguliše, oporezuje i kontroliše.
„Plati porez, ali možeš da odgovaraš“
Jedan od primera koji najbolje oslikava neobičnost postojećeg sistema jeste slučaj ukrajinske kreatorke sadržaja za odrasle Svitlane Dvornikove.
Prema njenim navodima, godinama je ostvarivala velike prihode preko „OnlyFans“-a i uredno prijavljivala zaradu. Kako prenosi „The Wall Street Journal“, tokom nekoliko godina ukrajinskoj državi platila je oko 40 miliona grivni poreza, što je tada iznosilo približno 900.000 dolara.
To je, međutim, nije zaštitilo od istrage.
Policija joj je pretresla dom, zaplenila opremu i oduzela oko 200.000 dolara u gotovini, a protiv nje je pokrenut postupak povezan sa proizvodnjom pornografskog sadržaja.
NJena priča postala je deo šire kampanje za promenu zakona.
Pokrenuta je i peticija za dekriminalizaciju sadržaja za odrasle koja je prikupila dovoljan broj potpisa da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mora da odgovori.
Biznis se jednostavno seli iz zemlje
Problem za Ukrajinu nije samo u tome što ne ubira potencijalne poreze. Digitalni biznis može veoma lako da se preseli preko granice.
Kreatoru sadržaja nisu potrebni fabrika, njiva ili rudnik. Dovoljni su kamera, računar, internet i platforma koja posluje globalno.
Zbog toga deo ukrajinskih kreatora radi iz inostranstva, dok drugi nastavljaju posao iz stanova i skrivenih studija.
Rezultat može biti suprotan od onoga što država želi – umesto da prihod ostane u Ukrajini i bude oporezovan, posao se seli tamo gde je pravni i poreski okvir povoljniji.
To je jedan od izazova savremene digitalne ekonomije, jer država sve teže može da kontroliše gde se fizički nalazi posao čiji je osnovni proizvod digitalni sadržaj.
Irina Mosijčuk ima drugačiju računicu
Posebno je zanimljiva priča Irine Mosijčuk, koja vodi kompaniju „Beezone“.
Firma se javno predstavlja kao kompanija za poslovno savetovanje, ali „The Wall Street Journal“ navodi da se iza toga nalazi studio sa desetinama veb-kamera i modelima koji rade uglavnom za klijente iz SAD.
Mosijčuk tvrdi da njeni modeli zarađuju između 2.000 i 7.000 dolara mesečno.
Ona istovremeno pokušava da sa ukrajinskim vlastima pronađe način da taj posao legalizuje i oporezuje.
NJena računica je jednostavna – ako bi industrija mogla slobodno da raste, država bi mogla da ostvari znatno veće poreske prihode.
– Ne želim da moja zemlja traži podršku i oružje od drugih zemalja – poručila je, prema navodima „The Wall Street Journal“-a.
Parlament je već otvorio vrata promenama
Ukrajinski parlament je tokom jula napravio nekoliko važnih koraka u oblasti krivičnog zakonodavstva.
Važno je, međutim, razlikovati različite zakonske predloge.
Zakon broj 15294, koji je 14. jula 2026. usvojen u prvom čitanju sa 231 glasom za, odnosi se na pooštravanje odgovornosti za proizvodnju i distribuciju dečje pornografije. Taj zakon, dakle, nije isto što i dekriminalizacija sadržaja za odrasle.
Upravo je razdvajanje te dve stvari ključno za razumevanje cele priče.
Zagovornici reforme žele jasniju granicu između seksualnog iskorišćavanja i sadržaja koji dobrovoljno proizvode punoletne osobe.
Istovremeno, borba protiv sadržaja koji uključuje decu i prinudu ostaje potpuno druga kategorija i ne dovodi se u pitanje.
Industrija za odrasle kao izvor prihoda
Ukrajina je tako došla do neobične ekonomske situacije.
Industrija postoji. Novac postoji. Kupci postoje. Digitalne platforme postoje. LJudi već plaćaju porez. Država istovremeno pokušava da pronađe model u kojem bi taj posao mogao da bude legalno regulisan.
U drugačijim okolnostima, ovakva rasprava bila bi pre svega pitanje morala, društvenih normi i ličnih sloboda. U Ukrajini je postala i pitanje novca.
Ako bi država mogla da ostvari dodatnih 25 miliona dolara godišnje, taj prihod mogao bi da bude upotrebljen za različite budžetske potrebe, uključujući nabavku vojne opreme.
Najneobičniji deo cele priče zato nije to što Ukrajina razmišlja o oporezivanju industrije sadržaja za odrasle, već činjenica da ljudi mogu da dobiju zahtev države da plate porez na prihod od delatnosti zbog koje istovremeno mogu krivično da odgovaraju.
Upravo taj paradoks zagovornici zakonskih promena sada pokušavaju da reše.
BONUS VIDEO
