Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Zvuči kao apsurdna šala, ali krajem osamdesetih godina prošlog veka američki „Pepsi“ i Sovjetski Savez sklopili su posao u kojem su se među sredstvima plaćanja našli i rashodovani ratni brodovi.
Ova neobična trgovina bila je posledica jednog od najvećih problema poslovanja između Istoka i Zapada tokom Hladnog rata: sovjetska rublja nije mogla slobodno da se menja za zapadne valute.
Zato je „Pepsi“, umesto klasične naplate, godinama prihvatao robu koju je mogao da proda na drugim tržištima.
A onda su na red došle i podmornice.
Foto: depositphotos/monticello
Sve je počelo čašom „Pepsija“ u Moskvi
Priča počinje 1959. godine, na Američkoj nacionalnoj izložbi u Moskvi.
Pročitajte još
Tokom izložbe američki potpredsednik Ričard Nikson i sovjetski lider Nikita Hruščov vodili su čuvenu „kuhinjsku debatu“, raspravljajući o prednostima kapitalističkog i socijalističkog sistema.
U tom neobičnom susretu dve velike sile svoje mesto našao je i „Pepsi“.
Donald Kendal, tadašnji rukovodilac kompanije, iskoristio je priliku da Hruščovu ponudi čašu gaziranog pića.
Bio je to početak poslovnog odnosa koji će kasnije dovesti do jednog od najneobičnijih trgovinskih sporazuma u istoriji kompanije.
Piće plaćali votkom
„Pepsi“ je 1972. godine postigao dogovor o ulasku na sovjetsko tržište.
Međutim, postojao je problem: sovjetska rublja nije bila slobodno konvertibilna, pa kompanija nije mogla jednostavno da naplati prodatu robu i prebaci zaradu u Sjedinjene Države.
Rešenje je pronađeno u robnoj razmeni.
Sovjetski Savez dobijao je koncentrat za proizvodnju „Pepsija“, dok je američka kompanija zauzvrat dobijala prava na prodaju sovjetske votke „Stoličnaja“ na američkom tržištu.
Tako su dve države koje su se nadmetale u naoružanju istovremeno trgovale gaziranim pićem i alkoholom.
Ali krajem osamdesetih godina ovaj aranžman postao je nedovoljan za obim poslovanja.
Sovjeti ponudili ratne brodove
Prilikom obnavljanja trgovinskog sporazuma 1989. godine, Sovjetski Savez ponudio je američkoj kompaniji nešto što se teško moglo očekivati od proizvođača bezalkoholnih pića.
Rashodovane vojne brodove.
Prema široko prenošenim opisima ovog posla, dogovor je obuhvatao 17 podmornica, jednu krstaricu, jednu fregatu i jedan razarač.
Brodovi nisu bili namenjeni vojnoj upotrebi. Reč je bila o plovilima koja su izgubila operativnu vrednost i koja je trebalo prodati kao staro gvožđe.
„Pepsi“ tako nije dobio mornaricu kojom bi mogao da ratuje, već neobičnu robu čijom prodajom je trebalo da naplati svoje proizvode.
Od podmornica do starog gvožđa
Američka kompanija nije nameravala da zadrži brodove.
Plovila su bila namenjena prodaji švedskoj kompaniji za preradu starog gvožđa, čime bi se njihova vrednost pretvorila u novac.
Umesto da održava podmornice i razarače, „Pepsi“ je želeo da nastavi ono zbog čega je i došao u Sovjetski Savez – da prodaje gazirano piće.
Ipak, neobičan dogovor vremenom je prerastao u internet legendu prema kojoj je proizvođač „Pepsija“ postao šesta najveća vojna sila na svetu.
Ta tvrdnja nije tačna: kompanija nije raspolagala operativnom flotom, obučenim posadama niti vojnom komandom.
Ali stvarni događaj je i bez toga dovoljno neobičan.
U vreme kada su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez decenijama merili svoju vojnu moć brojem raketa, tenkova i podmornica, jedna američka kompanija uspela je da sovjetske ratne brodove pretvori u sredstvo plaćanja za gazirano piće.
BONUS VIDEO
