Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
U odvojenim intervjuima, crnogorski ministar odbrane Dragan Krapović i njegov albanski kolega Ermal Nufi izjavili su da bi alijansa trebalo da poveća podršku jer se suočavaju sa kampanjama na društvenim mrežama za koje kažu da imaju za cilj destabilizaciju balkanskih zemalja.
- Rusija kontinuirano sprovodi… informativne kampanje koje su usmerene na ranjivosti crnogorskog i drugih društava na Zapadnom Balkanu - rekao je Krapović za Politiko.
Ovaj poziv stiže u kritičnom trenutku dok Podgorica radi na pristupanju Evropskoj uniji do 2028. godine, a Tirana do kraja decenije. Crna Gora takođe treba da održi parlamentarne izbore u leto 2027. godine, dok će Albanija održati lokalne izbore u maju.
Ministri obe zemlje jasno su stavili do znanja da im treba pomoć u rešavanju problema onlajn uticaja.
Saveznici u NATO-u prvi put su se dogovorili da osnuju timove za odgovor na hibridne pretnje 2018. godine. Antonio Misiroli, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za nove bezbednosne izazove, rekao je da tim obično čini desetak stručnjaka koje daju vlade članica i koji pomažu u koordinaciji odgovora, praćenju pretnji i takođe signaliraju političku podršku.
Pročitajte još
Foto: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
- Očigledno naši kapaciteti u smislu modernizacije opreme, ljudskih kapaciteta, administrativnih i kapaciteta strateške komunikacije nisu razvijeni - rekao je crnogorski ministar, preneo je Politiko.
Nufi je izjavio da bi NATO trebalo da bude „aktivniji u identifikaciji načina za suzbijanje zlonamernih aktera na mreži, [uspostavljanju] protokola u okviru zemalja NATO-a — i formiranju timova za odgovor koji će pomoći svakoj zemlji kojoj je to potrebno“.
Međutim, ova debata je postala politički osetljiva u Albaniji, gde je premijer Edi Rama okrivio Rusiju i Iran za raspirivanje aktuelnih antikorupcijskih protesta koji su zahvatili zemlju od maja.
Nufi je rekao da NATO treba da bude "aktivniji u identifikovanju načina za suzbijanje zlonamernih aktera na internetu, (uspostavljanju) protokola unutar zemalja NATO i formiranju timova za pomoć zemlji kojoj je pomoć poterebna".
Nufi je rekao da je Tirana zabeležila porast kampanja na društvenim mrežama tokom protekle godine koje „podstiču mržnju i bes“. On je dodao da postoje „organizacije koje su indirektno povezane sa Rusijom. Videli smo njihovu interakciju na mreži.“
- NATO bi trebalo pažljivije da razgleda ovo pitanje - rekao je on.
Ali komunikacioni ekspert i suosnivačica tink-tenka „SCiDEV“ iz Tirane, Blerjana Bino, izjavila je da iako je Albanija dokumentovala rusko-povezane kampanje na društvenim mrežama o drugim pitanjima, ne postoje dokazi koji potkrepljuju Raminu tvrdnju.
- Vidimo ovaj pokušaj vlade kao način da se delegitimišu legitimne javne žalbe građana - rekla je ona.
I Rusija i Iran su negirali bilo kakvu umešanost u protestni pokret.
Foto: Igor IVANKO/AFP/Profimedia
Ali ruske dezinformacije su već poprimile oblik kampanja na društvenim mrežama usmerenih na pristupanje EU i NATO-u, kao i raspirivanje kulturnih ratova, uključujući pitanja LGBTQ populacije, rekla je komunikaciona ekspertkinja Bino. Lokalni mediji su pojačali neke od tih narativa, dodala je ona.
U Crnoj Gori, Moskva navodno primenjuje informativne kampanje kako bi prikupila podršku za prosrpske, rusofilske opozicione partije i koristi svoje mreže kroz lokalnu Srpsku pravoslavnu crkvu, izjavio je LJubomir Filipović, politikolog i ekspert za spoljni uticaj na Državnom univerzitetu Arizone.
Prošlog meseca policija je pritvorila vodećeg prokremljovskog vojnog blogera Mihaila Zvinčuka pod sumnjom da širi ruski uticaj.
Krapović je rekao da će crnogorski izbori 2027. godine doneti još ovih izazova. On je takođe pozvao na češće posete visokih zvaničnika NATO-a zemlji, navodeći da bi to bio signal važnosti Crne Gore za alijansu.
- NATO i EU moraju ostati veoma prisutni… praktično i politički - rekao je on.
Javna podrška NATO-u se oštro razlikuje između dve zemlje. Prema nedavnoj anketi NATO-a sprovedenoj ovog proleća u koju je Politiko imao uvid, 95 odsto Albanaca podržava ostanak u alijansi, u poređenju sa 52 odsto crnogorskih ispitanika - što je najniži udeo od bilo koje članice NATO-a.
Alijansa je ranije slala timove za odgovor na hibridne pretnje Crnoj Gori 2019. i Litvaniji 2021. godine. Alijansa je takođe poslala tim u Albaniju 2022. godine nakon što je iranski sajber napad onespokojio vladine i digitalne servise namenjene građanima.
Poziv obe ministarske strane naglašava duboku zabrinutost širom Evrope u vezi sa ruskom sabotažom i hibridnim ratovanjem, za šta zvaničnici alijanse kažu da ima za cilj razbijanje jedinstva saveza i sprečavanje partnera Ukrajine da šalju vojnu podršku Kijevu.
Iako bi slanje tima obično zahtevalo konsenzus među članicama NATO-a, tri diplomata NATO-a, koji su želeli da ostanu anonimni kako bi slobodno govorili, rekli su da bi saveznici bili otvoreni za razmatranje te opcije. Ipak, upozorili su da Albanija ne bi trebalo da koristi bilo kakav odgovor u domaće političke svrhe.
Zvaničnik NATO-a koji je govorio u ime organizacije izjavio je da alijansa „može pružiti dodatnu podršku kada se to zatraži“.
Zvaničnik je dodao:
- Saveznici su pojačali pripreme za odvraćanje i odbranu od destabilizujućih akcija, uključujući poboljšanje svojih sajber odbrambenih sposobnosti.
BONUS VIDEO:
