Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Rezultati međuizbora izmešali su karte, neka nova imena pojavila su se na kladionicama, dok su izgledi drugih znatno pali. Republikanci koji ciljaju na Belu kuću moraće da promene strategiju i prilagode je biračima sve nezadovoljnijim troškovima života, ratom sa Iranom i brojnim drugim nepopularnim potezima Trampove administracije.
Težak poraz republikanaca posebno teško pada potpredsedniku DŽej Di Vensu, koji je dosad bio glavni favorit za republikansku nominaciju. Tokom kampanje za međuizbore čvrsto je stajao uz Trampa i učestvovao s njim na skupovima, da bi se gotovo odmah nakon objave rezultata pokušao da se distancira od izbornog debakla.
U objavi na Iksu za porazan ishod republikanaca okrivio je nepopularni rat protiv Irana.
Pročitajte još
Sada ostaje pitanje da li Vens može tako lako da se oslobodi tereta bliskog savezništva s Trampom. Čak je i njegov rodni Ohajo na međuizborima okrenuo leđa republikancima.
Polimarket (Polymarket), najveća svetska platforma za trgovanje ishodima stvarnih događaja, od izbora do vojnih operacija, Vensu trenutno daje 17 posto izgleda za pobedu na predsedničkim izborima 2028. To je gotovo 14 postotnih bodova manje nego početkom godine, kada su mu izgledi iznosili 30,5 posto. Uprkos tome što je među predsedničkim pretendentima imao verovatno najgoru izbornu noć, Vens je i dalje vodeći u trci za republikansku nominaciju, s procenjenih 34 posto izgleda.
Foto: Heather Diehl/Getty images/Profimedia
Prati ga Marko Rubio sa 17 posto.
- Loša vest za Vensa jeste da aktuelni potpredsednici retko uspevaju da osvoje predsednički mandat - ističe u svojoj analizi stručnjak za spoljnu politiku DŽejms Lindsi iz Saveta za spoljne odnose.
S druge strane, Rubio je tokom međuizbora bio gotovo nevidljiv, što bi mu sada moglo ići u prilog. Pregovore o ratu s Iranom prepustio je Vensu i posebnim izaslanicima Stevi Vitkofu i DŽaredu Kušneru, a u kampanji je takođe učestvovao tek povremeno, pojavivši se na nekoliko skupova uz predsednika u završnici trke.
Ohrabrujući znak za njega su i rezultati republikanaca u njegovoj matičnoj saveznoj državi Floridi. Još više od Rubija, od republikanskog debakla mogao bi da profitira guverner Floride, Ron Desantis, koji sada ponavlja da su republikanci uspeli da zaustave demokrate jedino u njegovoj saveznoj državi.
Foto: Brendan Smialowski/AFP/Profimedia
Ni senator iz Teksasa Ted Kruz nije isključio mogućnost predsedničke kandidature, iako su mu izgledi oslabili nakon iznenađujućih demokratskih pobeda u njegovoj saveznoj državi.
Dok se većina republikanaca tugovala, jedna od retkih koja je imala razloga za slavlje bila je Sara Hakabi Sanders, koja je osvojila drugi mandat s više od 15 posto prednosti. Guvernerka Arkanzasa i bivša portparolka Bele kuće tokom kampanje se distancirala od nepopularnih poteza Trampovog drugog mandata, među ostalim i rata s Iranom, što joj je verovatno pomoglo u izbornoj pobedi.
Dok republikanci zbrajaju gubitke, u Demokratskoj stranci sve je veća gužva među potencijalnim kandidatima za predsedničku nominaciju. Ponovni izbor DŽona Osofa za senatora iz DŽordžije, kojeg već nazivaju „novim Barakom Obamom“, podstakao je nagađanja o mogućoj kandidaturi 2028. godine. Tokom protekle godine kampanju je usmerio na nacionalne teme, obraćajući se većinom mlađim biračima kroz razgovore o pristupačnom stanovanju i zdravstvenom osiguranju, kao i borbi protiv korupcije. Polimarket mu daje 20 posto izgleda za pobedu na predsedničkim izborima, odnosno 27 posto za osvajanje demokratske nominacije.
Foto: Tanjug/AP Photo/Mike Stewart
Na drugom je mestu u toj trci Aleksandrija Okasio-Kortez sa 14 posto.
Pre međuizbora favoritkinja je bila Kamala Haris, ali mnogi u stranci verovatno bi radije videli kandidata bez niza izbornih poraza. Osof je više puta izjavio da se ne namerava da se kandiduje za predsednika, ali njegovi pristalice se nadaju da će promeniti mišljenje.
Okasio-Kortez mogla bi da ima poteškoća u osvajanju podrške šireg stranačkog kruga zbog svojih progresivnih stavova. Gevin NJusom, guverner Kalifornije, mogao bi da se suoči s percepcijom da pripada staroj stranačkoj gardi, dok se demokrate okreću novim političkim zvezdama.
Foto: Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong
Među demokratama koji su ostvarili veliki uspeh ističe se DŽoš Šapiro, guverner Pensilvanije, koji je osigurao ponovni izbor u toj saveznoj državi s čak 22 postotna boda prednosti pred republikanskim kandidatom. Šapiro se spominjao kao mogući kandidat za potpredsednika uz Haris na prethodnik predsedničkim izborima održanim 2024. godine, ali ona je na kraju odabrala guvernera Minesote, Tima Volca. Ipak, već i samo to što se našao u užem izboru za tu dužnost pokazalo je koliko je važan unutar stranke, ali i koliko je uticajan u toj veoma važnoj „sving“ državi (državi u kojoj se ishod ne može unapred znati).
Među mogućim kandidatima nalazi se i guverner Ilinoisa, milijarder DŽej Robert Pricker, koji je uložio milione dolara u političke trke, među ostalim podupirući kandidata za Senat DŽejmsa Talarika i Ginu Hinohosu za guvernerku u Teksasu, koja je pobedila dugogodišnjeg Prickerovog političkog protivnika, republikanca Grega Abota.
Foto: Tanjug/AP Photo/Manuel Balce Ceneta
Finansirao je i kampanje manje poznatih kandidata na američkom jugu, pomažući demokratama da povećaju izbornu podršku. Kako ističe analitičarka Blumberga, Ketrin Lusi, Pricker je time izgradio široku političku mrežu koja bi mogla da mu bude od koristi tokom unutarstranačkih izbora.
O kandidaturi na predsedničkim izborima mogao bi razmisliti i Talariko, koji je pobedio republikanca u Teksasu. Ovaj 37-godišnji prezbiterijanski bogoslov često se u svojim govorima pozivao na hrišćanstvo i svoje liberalne principe te je nastojao da političku poddelu uokviri kao sukob između vrha i dna, a ne kroz tradicionalne stranačke podele na levo i desno.
Foto: ALEX WONG/Getty images/Profimedia
- Mnoge demokrate će se ugledati na njegov primer, na način na koji je vodio kampanju i na stil kojim se služio - pojašnjava za Tajm profesor političkih nauka pri Univerzitetu u Denveru, Set Masket.
Iako se njegovo ime nije nalazilo na glasačkim listićima, bivši ministar saobraćaja Butidžidž bio je važna figura u predizbornoj kampanji. Podržavajući kandidate širom zemlje, stekao je vredne političke saveznike, a u stranci je izgradio ugled jednog od najuspešnijih komunikatora.
Prema platformi za prognoziranje političkih izbora „Trka ze Belu kuću“ (Race to the White House), Butidžidž je na trećem mestu s 12,5 posto izgleda za osvajanje demokratske predsedničke nominacije, odmah iza Haris i NJusoma.
BONUS VIDEO:
