Generalna debata 77. skupštine UN ove nedelje se održava u NJujorku.
Učestvuju 92 predsednika država i kraljeva i 58 predsednika vlada, dok ostale državne delegacije predstavljaju potpredsednici država i vlada i ministri spoljnih poslova.
Debatu je tradicionalno otvorio predsednik Brazila Žair Bolsonaro, a zatim se obratio generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Foto: Tanjug/AP
Kako su saopštile UN, ovogodišnja tema "Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove" proizilazi iz priznanja da se svet nalazi u kritičnom trenutku u istoriji UN zbog složenih i međusobno povezanih kriza, uključujući pandemiju kovida 19, rat u Ukrajini, humanitarne izazove bez presedana, prekretnicu u klimatskim promenama, kao i sve veću zabrinutost zbog pretnji globalnoj ekonomiji.
Inače, Ujedinjene nacije osnovane su nakon završetka Drugog svetskog rata, potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija u San Francisku 1945. godine.
Pročitajte još
Govori svetskih lidera prema protokolu traju najviše 15 minuta, ali je tokom proteklih godina zabeleženo nekoliko veoma upečatljivih odstupanja od satnice.
To je prilika da se mnogi lideri obrate svetu, a mnogi su išli korak dalje kako bi ostavili snažan utisak.
Rekord Fidela Kastra
Nekadašnji predsednik Kube, Fidel Kastro, i dalje je rekorder po dužini govora pred Generalnom skupštinom UN - 269 minuta - koji je održao 1966. godine. U jeku Hladnog rata, Kastro je govor iskoristio da kritikuje američki imperijalizam, pa je i uvredio predsednika DŽona Kenedija.
- Da Kenedi nije milioner, nepismen i neznalica, onda bi očigledno razumeo da ne može da se pobunite protiv seljaka - rekao je. Osim toga, pričalo se da je Kastro te godine u svojoj hotelskoj sobi držao i kokoške.
Foto: Profimedia
Ponuda koja ne sme da se odbije
Lider Palestinske oslobodilačke organizacije, Jaser Arafat, prvi put se 1974. obratio pred UN pozivajući na stvaranje palestinske države koja bi uključivala muslimane, hrišćane i Jevreje.
- Donosim maslinovu grančicu i oružje boraca za slobodu. Ne dopustite da maslinova grančica ispadne iz moje ruke - rekao je napominjući kolika je važna moć diplomatije.
Đavolski Buš
Bivši venecuelanski predsednik, Ugo Čavez, tadašnjeg američkog lidera, DŽordža Buša, u obraćanju 2006. godine je nazvao đavolom, rekavši da podijum miriše na sumpor nakon njegovog govora.
Upečatljivi Gadafi
Libijski vođa, Muamer Gadafi, 2009. godine je držao govor od 85 minuta, a tom prilikom je čitao sa rukom pisanih beležaka.
Foto: Tanjug/AP
Uglavnom je osuo paljbu po Savetu bezbednosti UN, a u jednom trenutku je iscepao stranicu Povelje UN.
Osim toga, Gadafi je ostao upamćen i po tome što je te godine šator postavio na imanju Donalda Trampa u NJujorku. Dugo se mučio gde bi mogao da postavi čuveni beduinski šator koji je uvek nosio kada bi putovao u inostranstvo. Ipak, budući predsednik Amerike mu je dozvolio da boravi na njegovom posedu, a radnici su postavljali šatore i satelite u luskuznom naselju Bedfordu što je tada izazvalo veliku pažnju.
Nadležni su pokušali da ga spreče rekavši da je nezakonito izgraditi privremeno boravište bez dozvole. Šator je bio opremljen prostirkama i ćilimima, kako na zemlji tako i na "zidovima".
Razbesneo Zapad i to dvaput
Nekadašnji predsednik Irana, Mahmud Ahmadinežad, uspeo je 2010. i 2011. godine da natera delegate iz zapadnih zemalja da napuste salu.
Prvi put je rekao da su SAD pomogle da se orkestrira teroristički napad 11. septembra, a sledeći put je optužio Evropu da koristi Holokaust kao izgovor za podršku Izraelu.
Netanjahuova predstava
Nekadašnji izraelski premijer, Benjamin Netanjahu, koristio je kartonski model bombe 2012. godine kako bi UN pozvao da reaguju zbog iranskog razvoja nuklearnog oružja.
Foto: Jutjub printskrin/The Telegraph
Predstavio je i nekoliko crteža bombe preko kojih je nacrtao crvenu liniju slikovito objašnjavajući ozbiljnost situacije.
(24sedam)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
